Predstava je prevedena na znakovni jezik
Tekst, režija, muzika i izvedba – Tanasije Ćakić
Koprodukcija, kostim, šminka – Nikola Kljajić
Scenografija – Teodora Jonuzović, Konstantinos Petrović
Režija video materijala – Srđan Kner
Snimatelj – Marko Gigić
Snimanje i dizajn zvuka u videu – Asja Suvajdžić
Prevod na znakovni jezik – Nina Baranovski
Glumci u video materijalu (po redosledu pojavljivanja):
Đorđe Nikolić
cimer – Nikola Milivojević
komšinica – Aleksandra Cucić
udovica – Milica Burazer
inkognito – Konstantin Jovanović Bakoč
junior – Nikola Kljajić
koleginica – Teodora Jonuzović
kolega – Konstantinos Petrović
mima šefica – Olivera Guconić
režiser – Srđan Kner
devojka – Andrijana Mećava
Projekat podržali:
Kreativna Evropa, Kulturanova, Raiffeisen Bank, Teatar Vuk, SKUP, Magacin u Kraljevića Marka, WOAK, Škola znakovnog jezika „Ruke govore“, Amis Pro, Black George
Prijatelji projekta:
JELENA BOŽIĆ, UROŠ ISAK MLADENOVIĆ, NEMANjA OSTOJIĆ, TATJANA RAJKOVIĆ, VLADIMIR PUVAČA, ALEKSANDAR I MILICA STANKOVIĆ, ALEKSANDAR VUKOVIĆ, ASHOK MURTY, VANjA VUJANOVIĆ, MARKO RIBIĆ, ALEKSA MILADINOVIĆ, ZARIJA VILARET, BOJANA JAKUS, JELENA PINDOVIĆ, VLADIMIR ILIĆ , NAĐA FRATRIĆ, GORAN I SVETLANA ĆAKIĆ, JOVANA, NIKOLA NEMEŠEVIĆ, MINjA PEKOVIĆ, MILjA MAZARAK MARINKOV, NIKOLINA VUJEVIĆ….
Reč reditelja:
Predstava AFTER AFTER nastala je iz potrebe da se priča o temi o kojoj se malo govori, a sastavni deo života je svih nas, svake sekunde, a ta tema je muško mentalno zdravlje. Popularna psihologija se često obraća ženama, a ipak ono malo dostupnog sadržaja je često zadojeno mizogInijom ili mizandrijom. U poslednjih nekoliko godina, ova tema dolazi u fokus kroz razne marketinške kampanje, kroz jezik koji je često vrlo izračunat, fabrikovan i senzacionalistički. Autentična i jednostavna priča o muškom mentalnom zdravlju je jedan od važnih koraka ka jednakosti polova u zajednici. Kroz AFTER AFTER istražujemo šta dolazi posle ćutanja, posle traume, posle života, u atmosferi sličnoj afterparty-ju na kom se otpakuju razne teme i sećanja.
Kroz predstavu se tema suicida provlači često, te je bitno to naznačiti za slučaj da je nekome uznemirujuća. Inicijalna kapisla ovog projekta je činjenica da je u EU 2021. godine bilo oko 47 000 suicida, što je 10,2 na 100 000 stanovnika; muškarci su činili 76,7 % slučajeva. AFTER AFTER ima cilj da razbije višegeneracijski tabu.
Kako bi predstava bila jedno ekstremno lično iskustvo, odlučio sam se da napišem tekst, režiram i glumim, takođe i da kontrolu svetla i većine efekata radim ja sa scene, kako bih izbrisao granicu između publike i predstave, a napravio atmosferu domaćina i gosta.
Jedan od značajnih rediteljskih postupaka je zamena spontane gestikulacije znakovnim jezikom, s željom da ovu važnu temu podelim sa što većim brojem ljudi, a ne da se ograničim samo na one koji čuju. Ljudima koji čuju će biti značajno, jer je znakovni jezik mnogo promišljeniji od obične gestikulacije, samim tim upečatljiviji.
Predstava se razlikuje od standardne pozorišne predstave, utoliko što je publika ohrabrena da koristi tokom predstave telefon, snima, slika, zapiše nešto što im je značajno, i da aktivno učestvuje u njenom kreiranju i razgovoru. Nakon AFTER AFTER, voleo bih da publika ode kući srećna, motivisana, sa željom da živi život punim plućima.
tetarvuk.rs
