Svešteno bratstvo hrama Svetog velikomučenika kneza Lazara na Zvezdari, jedne od najprepoznatljivijih duhovnih tačaka Beograda, od ovog vikenda postalo je bogatije za novog pastira. U svečanom i molitvenom ambijentu, rukom patrijarha srpskog Porfirija, u sveštenički čin uveden je đakon dr Ivica Čairović, ugledni profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu. Ovaj svečani čin predstavlja značajan događaj za crkvenu zajednicu, s obzirom na to da dr Čairović, pored dugogodišnjeg akademskog rada, sada preuzima i odgovornu parohijsku dužnost.
Liturgijsko sabranje predvodio je poglavar Srpske pravoslavne crkve uz sasluženje visokog sveštenstva i klira. Pored patrijarha, u oltaru su se molili episkop hvostanski Aleksej, starešina hrama protojerej-stavrofor Dragoslav Stikić, kao i brojni sveštenici i đakoni, među kojima i protojerej Branislav Kličković, jereji Nikola Radić i Srećko Bogićević, te protođakoni Dragan Radić i Radomir Vrućinić i đakon Vasilije Perić. Zajednička molitva vernog naroda i sveštenstva potvrdila je kontinuitet duhovne misije koju ovaj hram neguje skoro čitav vek.
Ako idemo logikom ovog sveta
– I nije čudo što, evo, u petu nedelju posta, braćo i sestre, mi slavimo Svetu Mariju Egipćanku na čijem životu se otkriva tajna Hristova, tajna ljubavi Hristove i blagodati Božje, ali se otkriva i istinitost one početne reči iz Jevanđelja da bez smirenja, tj. bez pokajanja, bez preobražaja, bez poznaje da treba da budemo bolji i da uzrastamo u vrlini i u dobru u saradnji sa blagodaću Božjom, znajući da od nje sve počinje i njom sve završava, da bez toga mi ne možemo ući u Carstvo Božje – besedio je patrijarh Porfirije: – Bez pokajanja, bez napuštanja ovog sveta – ne u smislu fizičkog odlaska iz njega po svaku cenu, nego bez napuštanja logike, mudrovanja, filosofije ovoga sveta – i pripajanja blagodati Božjoj, logici Hristovoj i Njegovom Jevanđelju, mi ne možemo ući u tajnu Carstva Božjeg, u tajnu Hristovu, tj. već sada i ovde naš život postaje pakao. Ako idemo logikom ovog sveta, ko od nas može reći da mu dan i život nije neuporedivo više ispunjen gorčinom, brigom, nemirom, trvenjem, zavišću, zlopamćenjem, podozrenjem, dakle, jednom rečju, prazninom, mukom. Neka pogleda svako od nas u sebe, i pred sobom i licem Božjim bude iskren. Koliko je mira, koliko je radosti, koliko je lepote, u jednom danu, od jutros, od kad smo se probudili? Neprestana briga, neprestan nemir! A ne može ni biti drugačije ako nam je um, ako nam je srce, ako nam je život više posvećen ovom svetu, nego Carstvu Božjem, a to znači, nego samom Gospodu, negoli Hristu.
Istakao je da ne možemo pristupiti Isusu Hristosu bez pokajanja, bez neprestanog preispitivanja sebe pred licem njegovim.
– Tu postoji katalog pravila. Nije potrebno nikakvo mudrovanje. Jesi li slagao, jesi li ukrao, jesi li učinio bilo šta suprotno od onog na šta te Gospod poziva? I evo primera Svete Marije Egipćanke, koja je činila i mnogo više suprotno u odnosu na zakone i zapovesti Božje. Ne može se opisati razmera njenog pogrešnog života, mraka, tame u kojoj je bila, njenog odstupništva od ljubavi Božje. Ali kada se srela sa Gospodom, doživela je unutarnji zemljotres, kataklizmu, sve joj se porušilo, ali u tom rušenju je prepoznala svetlost Hristovu, prepoznala je Njega kao Spasitelja i odjedanput je odlučila da sav svoj život ustroji u skladu sa onim što Gospod hoće, jer Njegova reč je raj, Njegova reč je smisao, Njegova reč je svedok i činjenica Carstva Božjeg kao krajnje mogućnosti za koju smo stvoreni.
Zvezdarska Lazarica
Podsećanja radi, crkva na Zvezdari nosi duboke istorijske tragove koji svedoče o istrajnosti srpskog naroda u međuratnom periodu. Parohija je osnovana 1927. godine, kada je pokrenuta inicijativa za prikupljanje sredstava za izgradnju svetinje. Značajnu ulogu u tom poduhvatu odigrala je beogradska opština, koja je darovala plac, ali je istorija ovog hrama neraskidivo vezana za plemenitost velikih srpskih dobrotvora, Stanojla i Draginje Petrović, čija su sredstva omogućila realizaciju projekta. Kamen temeljac osvećen je na Petrovdan 1935. godine, dok je čin osvećenja samog hrama, uz veliko prisustvo naroda, obavio tadašnji Patrijarh srpski Varnava na Vidovdan 1936. Godine. Pred ikonom Svetog velikomučenika Mine u Lazarici je mnogo duša našlo utehu, isceljenje i put do onoga što čista srca žele. U hramu se čuva i deo moštiju Svetog velikomučenika kneza Lazara.
politika.rs
