Svi običaji i verovanja na Treće obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju dan kada je glava Svetog Jovana Krstitelja nađena, a zatim ponovo zakopana u zemlju. Ovo je praznik koji vernici nazivaju Treće obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja.
Sveti Jovan Krstitelj spada među najpoštovanije svece. Njegov dan proslavlja se više puta u crkvenom kalendaru svake godine. Poznat je kao veliki prorok koji je najavio dolazak Isusa Hrista i koji je stradao za veru užasnom smrti dostojnom mučenika.
Časna glava Svetog Jovana Krstitelja bila je pre mnogo godina sakrivena na sveštenom mestu. Po ukazanju jednom svešteniku, pronađena je u srebrnom kivotu.
U VIII veku, u vreme ikonoborne jeresi, glava Svetog Jovana Krstitelja preneta je u Komane, u Kapadokiji, mesto gde je prognan Sveti Jovan Zlatoust. Ali kada ikonoborstvo bi pobeđeno, u vreme cara Mihaila i patrijarha Ignjatija, 850. godine, glava Svetog Jovana je preneta u Carigrad i tamo položena u pridvornoj carskoj crkvi.
Prepodobni Teodor Studit izrekao je divnu pohvalu u čast ovog trećeg obretenja časne glave Svetog Jovana Krstitelja. Po svoj prilici, sveta glava Preteče i Krstitelja Gospodnjeg bila je i u njegovom, Studitskom manastiru.
Prvo, drugo i treće obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja
Jovan Krstitelj bi posečen po želji i nagovoru zlobne Irodijade, žene Irodove. Kada Jovan bi posečen, naredi Irodijada da mu se glava ne sahranjuje zajedno sa telom, jer se bojaše da strašni prorok nekako ne vaskrsne. Stoga uze njegovu glavu i zakopa je na nekom skrivenom i beščesnom mestu, duboko u zemlju.
Njena dvorkinja beše Jovana, žena Huze, dvorjanina Irodova. Dobra i blagočestiva Jovana ne mogaše trpeti da glava Božjega čoveka ostane na mestu beščesnome, iskopa je tajno, odnese u Jerusalim i sahrani na Gori Jeleonskoj. Ne znajući o svemu tome, car Irod kada dozna o Isusu kako čini velika čudesa, uplaši se i reče: “To je Jovan koga sam ja posjekao, on ustade iz mrtvih”.
Kako nam govori narodno predanje, na današnji dan nebo se otvara i duše umrlih odlaze u na večni počinak u raj. A kada padne veče, pogledajte u nebo i tačno u ponoć zamisliti tri želje i one će se ostvariti u budućnosti, glasi verovanje. Naročito je rasprostranjeno strašno verovanje da se na ovaj praznik ne diraju noževi, niti drugi oštri predmeti kako se ne bi povređivale rane nevino stradalog svetitelja.
nsuzivo.rs
