O poreklu kovida 19 na prvo mesto bi došla pretpostavka o „bežanju“ virusa konstruisanog u laboratoriji u Vuhanu, a tek potom slede alternative o spontanom zaražavanju čoveka od slepih miševa
Dugo smo, kao i najveći deo međunarodne naučne zajednice, smatrali prihvatljivim objašnjenje da je uzročnik kovida 19 spontano prešao sa slepih miševa na posredne domaćine, najverovatnije ljuskavce, pa potom na čoveka. Kao alternativnu, dopuštali smo mogućnost da je slučajno „pobegao” iz laboratorije u kineskom gradu Vuhanu, bilo u okviru projekta koji su finansirali Amerikanci, bilo tokom kineskih samostalnih istraživanja.
Izvesno je jedino bilo da virus nije namerno pušten među ljude kako bi se pravio haos. Pomisao o biološkom ratu, kao navodno „najlogičnije” objašnjenje, posebno popularno u Srbiji, lansirali su pojedini naši lekari iz demagoških razloga, a radi sopstvene političke promocije. Kada se pokazalo da su Amerikanci, sa preko milion žrtava kovida 19, prošli srazmerno lošije od Kineza, ti sejači panike nisu izmenili retoriku ko se i iz kojih neshvatljivih razloga latio moćnog biološkog oružja protiv naših dalekih prijatelja.
Ideja o „prelasku barijere vrste” (slepi miš – ljuskavac – čovek) proisticala je iz podataka koji su dolazili iz kineskih izvora, a prevladao je stav da kineskim kolegama treba verovati. Ranije su oni bili skloni tajanstvenosti i uskraćivanju podataka, ali je, posle iskustva sa gripom i SARS-om, izgledalo da je u međunarodnoj razmeni naučnih informacija dostignut potreban stepen istinoljubivosti.
S vremenom su sticana nova saznanja. Sada mnogo verovatnije izgleda da je virus potekao iz laboratorije u Vuhanu, a sve više bledi hipoteza o spontanom prilagođavanju virusa novim biološkim vrstama u prirodnim okolnostima. Tome su, s jedne strane, doprinela tekuća „slušanja” (engl. hearings) u Kongresu SAD, uz obavezu da se tom visokom telu dostave na uvid „klasifikovani” podaci, a s druge strane, nezavisni istraživači sa svojim nalazima.
Kongres SAD
Kongresni Potkomitet za koronavirusnu pandemiju obrazovan je sa ciljem da otkrije poreklo uzročnika kovida 19, stručno označenog kao SARS-CoV-2, „u prevodu”: druga varijanta virusa korona odgovorna za teški (engl. severe) akutni respiratorni sindrom. Potkomitet radi već 15 meseci i do sada je imao 27 „slušanja”. Potkomitet je dužan da Kongresu podnese završni izveštaj do kraja ove kalendarske godine, ali već sada su isplivali na površinu mnogi interesantni detalji.
Šteta je što je, umesto nepristrasnog utvrđivanja istine, prevladalo prepucavanje između republikanaca i demokrata. Prvi optužuju sopstvene ustanove, koje su finansijski podržavale kineske stručnjake, da su ta istraživanja pokrenula pandemiju. Drugi odgovaraju da nepotrebno dizanje prašine služi da se okrive domaći naučnici za krupne promašaje Trampove administracije. Republikanci su kritični prema naučnicima zbog politike nošenja maski, fizičkog razdvajanja i vakcinacije. S druge strane, demokrate umiranje 1,2 miliona svojih sugrađana pripisuju Trampovom otporu prema protivepidemijskim merama, posebno održavanju rastojanja i maskama, te želji da, po svaku cenu, biznis pretrpi što manje štete.
S posebnim nestrpljenjem očekivana je pojava u Kongresu dr Entonija Faučija 3. juna. On je četiri decenije, sve do kraja 2022. godine, bio na čelu Nacionalnog instituta za alergiju i infektivne bolesti (NIAID) i detaljno je upoznat sa svim aktivnostima svojih saradnika, uključujući saradnju sa Kinom. Faučiju se zamera što je NIAID finansijski podržao zajednički projekat o koronavirusu njujorške Alijanse za ekozdravlje i Vuhanskog instituta za virusologiju, što je navodno skrivao saznanja o sličnosti ispitivanih sojeva virusa sa izazivačima pandemije i što je tobože nagovorio grupu virusologa da u uglednom časopisu „Nature” objave da se dva soja virusa bitno razlikuju.
Fauči je istrpeo vrlo neugodna kritički formulisana pitanja. Posmatrači mu zameraju da je, braneći sebe, pustio niz vodu svoje saradnike, mada je nazvao besmislenim sve optužbe, bilo protiv sebe, bilo protiv svojih saradnika. Tvrdio je da virus izučavan u vuhanskim laboratorijama nije mogao da bude vesnik pandemije, jer se znatno razlikovao od pandemijskog soja. On je vrlo informisan i inteligentan čovek, ali u tom pogledu ne izgleda da je u pravu. Treba, doduše, dopustiti mogućnost da nije obavešten o pravcu kasnijih istraživanja u Vuhanu.
Nalazi stručnjaka
Značajan doprinos razumevanju dilema o poreklu pandemije dali su u svojoj knjizi kanadska molekulska biološkinja dr Alina Čan i britanski naučni novinar Mat Ridli. Knjiga je objavljena još 2021, ali se stalno dopunjava i osavremenjuje, tako da njena poslednja elektronska verzija sadrži saslušanje dr Faučija od 3. juna. I „Njujork tajms” u broju koji nosi taj datum ulaže napor da se sagleda istina sumiranjem svih znanja, dilema i kontroverzi do kojih se došlo. Istim problemom, samo uvijenim u naučnu terminologiju, bavi se i respektabilan naučni časopis „Nature”.
Doktorka Ši Žengli iz Vuhanskog instituta za virusologiju sa svojim saradnicima je mnogo godina izučavala koronaviruse. Sojeve slične izazivačima kovida 19 nalazili su samo među slepim miševima u rudnicima u provinciji Junan na jugozapadu Kine, skoro 1000 kilometara udaljenim od Vuhana, i u laoskim pećinama, još oko 150 kilometara dalje. Protivnici hipoteze o spontanom prelivanju infekcije sa životinja na ljude u slobodnoj prirodi postavljaju pitanje kako je moguće da infekcija zaobiđe stotine milionskih gradova i „slučajno” pogodi baš centralnu virusološku ustanovu u zemlji, posebno posvećenu istraživanju koronavirusa.
Svojevremeno, pre rezultata izučavanja promena u virusnom genomu, nametala su se dva moguća objašnjenja. Prvo, na vuhanskoj tradicionalnoj pijaci prodaju se morske ribe, mada se Vuhan nalazi daleko od mora. Zašto, onda, neko ne bi ponudio i ukusne ljuskavce iz Junana? Druga, još manje verovatna mogućnost bila bi da se tehničar iz Vuhana zarazio na jugu zemlje, gde je za potrebe svog instituta lovio slepe miševe radi izučavanja koronavirusa, pa po povratku sejao zarazu među ljudima i životinjama na svojoj omiljenoj pijaci. Skorašnja istraživanja dodatno potiskuju ove i slične misaone spekulacije.
Neobično je što se uzročnik kovida 19, SARS- CoV- 2, lako prenosi, uspešno prelazeći čak sa jedne životinjske vrste na drugu, a na jugu Kine, odakle je navodno potekao, nije ostavio nikakvog traga. I u pećinama, jamama i napuštenim rudarskim oknima sa najvećom koncentracijom slepih miševa, retko se desi da se neki čovek zarazi virusom korona. Poruka je da je lako prenosiv pandemijski soj sasvim različit u odnosu na svoje rođake iz prirode.
Upravo godinu dana pre početka pandemije doktorka Ši je, u saradnji sa njujorškom grupacijom Alijansa za ekozdravlje (a setimo se da iza nje finansijski stoji Faučijev NIAID), radila na zajedničkom ispitivanju koronavirusa. Sojevi nađeni u prirodi su genetički menjani kako bi se sagledavala njihova potencijalna opasnost za ljude. Ideja nije bila, kako se imputira, da se stvara novo biološko oružje, već naprotiv, da se izuče granice virusnih promena i predvidi koji bi sojevi mogli da dovedu do pandemije, kako bi se blagovremeno pripremale vakcine i lekovi koji na njih deluju. Nažalost, izgleda da se tako stvoreni mali Frankenštajn iz svog laboratorijskog zatvora dokopao slobode.
Do jeseni 2019. godine istraživačka grupa doktorke Ši objavila je rezultate istraživanja preko 22.000 sojeva koronavirusa i, naravno, te podatke je dostavljala i američkoj strani. Tada je, međutim, dalji protok informacija naglo prekinut.
Novinarska upornost, više nego slučajnost, učinila je da se 2021. godine javnost upozna sa predlogom istraživačkog projekta iz 2018. godine, u koji je, pored dve već uigrane ekipe iz Kine i SAD, uključen i američki Univerzitet iz Severne Karoline. Protokol je bio usmeren ka ideji da se, kako se naknadno kritički zapaža, „stvore virusi zapanjujuće slični” kasnije zloglasnom SARS-CoV-2. Trebalo je da se u novostvorenim virusima infektivnost poveća ubacivanjem hemijskog jedinjenja furin u šiljaste izbočine na površini virusa, ključne za njegov prodor u ćelije domaćina. Indikativno je da je, među mnogim koronavirusima, SARS-CoV-2 jedini koji sadrži furin u svojim šiljcima.
Istina je da SAD nikad nisu posebno finansirale taj projekat, ali je tačno da, kako se pre neki dan branio doktor Fauči, Kinezima nisu bili potrebni ni novac, ni tehnologija da samostalno pristupe tom zadatku. Jedino zbunjuje što Kinezi, kada se javila pandemija, nisu pominjali furin, a ni Amerikanci, sve dok to nije obznanjeno, nisu davali ni da se nasluti njihovo učešće u koncipiranju ovog interesantnog projekta.
Istraživanja karakteristika potencijalno opasnih mikroorganizma vrše se po celom svetu. Često se veštački stvaraju posebno opasni sojevi, kako bismo saznali njihove osobine, uključujući šanse da nas ugroze, te kako bismo se na takav scenario blagovremeno pripremili. Problem je što su Kinezi ta istraživanja obavljali bez neophodnih mera opreza.
Za rad sa mikroorganizmom kakav je koronavirus, posebno ako mu se u laboratorijskim uslovima menjaju i pojačavaju osobine, potreban je takozvani treći nivo zaštite. To znači da istraživači moraju da nose specijalne maske i da kultura sa živim uzročnicima bude u komori, kako se oni ne bi udahnuli, a da se nose rukavice i zaštitna odeća, kako bi se onemogućio direktan kontakt. Umesto toga, Kinezi su ostali na drugom nivou zaštite, dakle nisu smatrali da su obavezne ni maske, ni rukavice, ni kompletna zaštitna odeća, a ni zatvoren sistem u kojem su virusi. Konstatovali su da zadržavanje na nižem nivou zaštite nosi sobom povoljan odnos troškova i efektivnosti (uštede se pare, a i rezultati su tu).
Ta kockarska računica je dobra ukoliko ne dođe do iznenađenja. Po američkim izvorima, neprijatnosti je bilo – u jesen 2019, kada se još nije znalo za kovid 19, nekoliko saradnika doktorke Ši je navodno imalo simptome koji liče na tu bolest. Shodno očekivanju, Kinezi to negiraju.
Konfuziji doprinosi što smo svi mi, zavisni od zvaničnih informacija iz daleke Kine, prihvatali kao verodostojne izveštaje sa vuhanske tradicionalne pijace. Sada se ispostavlja da su kineske vlasti blokirale informacije o slučajevima obolevanja nevezanim za pijacu. Štaviše, uništili su uzorke pacijenata obolelih pre 3. januara 2020, a modernim tehnikama molekulske biologije moglo bi precizno da se utvrdi kako su u začetku evoluirali i virus i pandemijski proces.
Nedavno su osporeni i raniji članci objavljeni u naučnim časopisima da se infekcija prelila sa životinja na ljude na vuhanskoj pijaci. Pruženi argumenti ne pomažu da se zaključi da li je sve počelo od „nultog slučaja”, prvoobolelog čoveka kao „superprenosioca” (sejača klica sposobnog da zarazi mnogo bližnjih) ili od zaražavanja ljudi izloženih kontaktu sa životinjama sa vuhanske pijace. Međutim, analiza uzoraka uzetih od tih ljudi pokazuje da struktura virusa kojim su zaraženi nije sasvim bliska „virusu-praocu” od koga je krenula pandemija.
Zanimljivo je i da je u ranijim epidemijama izazvanim koronavirusima bilo moguće identifikovati rezervoare zaraze u životinjskom carstvu. Za prve obolele brzo bi se utvrdilo da su bili u kontaktu sa zaraženim životinjama pre obolevanja – civetkom za SARS, a kamilom za MERS. Nalažena su antitela, kao dokaz zaražavanja, među životinjama i ljudima u bliskom kontaktu sa njima. „Praoblik” virusa, soj od koga je sve krenulo, izolovan je iz životinja. Bilo je moguće pokazati i povezanost životinja, označenih izvorima zaraze, između lokaliteta u kojima su slepi miševi bili rezervoari virusa odgovornog za obolevanje i mesta gde se javila epidemija.
Za kovid 19, ni posle 4,5 godina nije bilo moguće utvrditi postojanje nijednog od navedenih detalja. Virus se pojavio „iz vedra neba” bez ikakvog dokaza o neprimetno pređenih 1000 kilometara i zaskočio je na čoveka bez ikakvog prilagođavanja. Desilo se to baš u Vuhanu, i to dve godine posle pravljenja planova da se – u neodgovarajućim bezbednosnim uslovima – stvori virus sa neobičnim furinskim dodatkom na bodljama, upravo takvim kakve je sadržavao uzročnik pandemije kovida 19.
Mogli bismo da se složimo sa izjavom doktora Faučija da on „drži otvoren um” za sve hipoteze o poreklu uzročnika kovida 19. Ipak, u svetlu nadolazećih činjenica, morali bismo da izmenimo redosled hipoteza prema njihovoj potkrepljenosti argumentima. Na prvo mesto bi došla pretpostavka o „bežanju” virusa konstruisanog u laboratoriji u Vuhanu, a tek potom slede alternative o spontanom zaražavanju čoveka od slepih miševa, preko različitih životinja iz slobodne prirode na ovaj ili onaj način.
Tako dolazimo do zaključka da je poigravanje sa intervencijama u naslednoj materiji jednog koronavirusa, kao do sada najargumentovanijeg obrazloženja o nastanku pandemije kovida 19, predstavljalo po svojim posledicama – 25 miliona žrtava – najsmrtonosniji eksperiment u ljudskoj istoriji. Time se otvara pitanje granica naše slobode da imitiramo stvoritelja, bilo sa malim, bilo sa velikim početnim slovom S.
velikeprice.com
