Stomačni virusi, prehlade, koronavirus, male boginje, grip… Sve ove zarazne bolesti vrebaju svakodnevno, ali je najveći rizik od oboljevanja u većim kolektivima poput škola i vrtića.
Lekari zbog velikog broja bolesnih sada strahuju da će broj obolelih tek buknuti kada se đaci vrate u školske klupe i kada se svi vrate sa odmora.
Epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović za „Blic“ kaže da svake godine imamo očekivane viruse koji cirkulišu u predškolskoj i školskoj populaciji. Lekari su odredili i „tajming“, te se već otprilike i zna kada će koja zaraza da „bukne“ u kolektivima. Ipak, ove godine imamo i dve zaraze koje odudaraju od tog standarda. Bez obzira na to, Radovanović navodi da ne možemo da kažemo da ih nismo očekivali, jer je broj obolelih od korona virusa i malih boginja već počeo da raste.
Učestali virusi na početku školske godine
„Postoje uobičajene bolesti koje su učestale svake godine kada se deca vrate u škole i uglavnom kreću krajem septembra. Najučestaliji su rinovirusi, a posle imamo i respiratorne. Uglavnom poslednje nedelje decembra ili prve nedelje januara kreće i grip“, pojašnjava prof. dr Radovanović.
On dodaje da je ranijih godina najveći problem bio sa crevnim virusima.
„Kada se deca vrate sa mora imaju dijareju i to je ranije bilo češće zbog mikrobiološkog sastava primorske vode. Sada to nije u tolikoj meri, ali su svakako crevni virusi najčešći u ovom periodu“, pojašnjava on.
Ipak, on kaže da ove godine imamo dve zaraze koje nisu toliko učestale kao prethodno pomenute, iako ne možemo da kažemo da ih ne očekujemo. U pitanju su korona virus i male boginje, a s obzirom na to da poslednjih meseci broj obolelih od ovih bolesti u Srbiji raste, možemo očekivati veći broj zaraženih kada se deca nađu u kolektivima početkom školske godine.
Male boginje
Radovanović kaže da je za širenje malih boginja najveći krivac nedovoljna vakcinacija.
„Kada su male boginje u pitanju, za epidemiju je krivac nedovoljni obuhvat vakcinacijom. Na svu sreću, u Srbiji niko nije umro ove godine, ali već kod komšija imamo dva smrtna slučaja kod tinejdžera. Kada su u pitanju zemlje bivše SFRJ, Srbija je druga po broju zaraženih malim boginjama. Problem je što ako jedne godine imate 60.000 rođene dece, ako je obuhvat vakcinacije 90 odsto, to znači da će 6.000 beba ostati nevakcinisano. Ako je takav obuhvat narednih 5 godina, vi već imate 30.000 dece koja nisu vakcinisana. Ako su sva ta deca u kolektivima, to znači da će morbile lako i brzo da se prošire i tako dolazimo do toga da imamo ovoliki broj obolelih. Sve to dođe na naplatu“, pojašnjava doktor.
On podseća i da posledice malih boginja mogu biti fatalne, a čak i ako ne dođe do najgoreg ishoda – smrti, može doći do teških komplikacija poput zapaljenja mozga koje dobije jedan u 1.000 pacijenata.
„Morbile ostavljaju organizam neotpornim da se bori sa drugim bolestima mesecima nakon zaražavanja i zbog toga je vakcinacija veoma bitna“, podvlači Radovanović.
Virus malih boginja inače je jedan od najzaraznijih virusa na planeti.
Najviše slučajeva u Novom Pazaru
Od početka godine u Srbiji je registrovano 255 slučajeva malih boginja, od toga 105 tokom jula meseca. Najviše obolelih u julu bilo je u Novom Pazaru – 92 zaražene osobe. Epidemija malih boginja u tom gradu je prijavljena 7. maja 2024. godine, lekare nisu iznenadili ove brojke, jer je u tom gradu najmanji obuhvat vakcinisane dece, a strahuje se da će epidemija tek da bukne kada počne školska godina.
Simptomi malih boginja
- javljaju se 7 do 18 dana od zaraze, ulaska virusa u organizam
- povišena telesna temperatura
- sekrecija iz nosa
- kašalj
- konjunktivitis – vodnjikave, crvene oči, otečeni kapci
- makulopapulozna ospe – prvo na licu, iza ušiju i na vratu, zatim se širi na trup i ekstremitete
Koronavirus
Drugi virus koji nije uobičajen za svaku školsku godinu je svakako koronavirus. Od maja meseca u Srbiji raste broj obolelih od kovida, a od 22. do 28. jula u Srbiji je potvrđeno 306 zaraženih.
Crveni alarm upaljen je u Evropi na pomen novog soja – FLiRT-a koji još uvek nije zvanično potvrđen kod nas. Iako se smatra blažim sojem koronavirusa, Radovanović napominje da može biti opasan čak i po mlađu populaciju.
„Već imamo skok broja obolelih od koronavirusa. FLiRT je novi soj koji se spominje u Evropi, koji već ima svoju „decu i unuke“, što znači da ima još podsojeva. Iako je FLiRT potomak omikrona koji je blaži od drugih sojeva sa kojima smo se susretali, i on može da bude opasan čak i za mlade. Čak i da imate blagu kliničku sliku, može doći do dugoročnog kovida ili drugih postkovid simptoma koji utiču na zdravstveno stanje čak i najmlađih pacijenata“, pojašnjava epidemiolog.
Simptomi koronavirusa
- povišena temperatura
- malaksalost
- bolovi u zglobovima i mišićima
- kašalj
- bol u grlu
- sekrecija iz nosa
Simptomi soja FLiRT
- upala grla
- kašalj
- malaksalost
- zapušen nos ili curenje nosa
- glavobolja
- povišena temperatura
- bolovi u mišićima
- gubitak čula ukusa ili mirisa
- kratak dah ili otežano disanje
- mučnina ili povraćanje
- dijareja
b92.net
