Sve je više obolelih od groznice Zapadnog Nila, a od 14 registrovanih slučaja, 9 su muškarci.
Prema izveštaju Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ broj zaraženih groznicom Zapadnog Nila, koju prenosi domaći komarac „Culex pipiens“, nastavlja da raste u Srbiji.
Prema poslednjim nezvaničnim informacija, svi su van životne opasnosti i oporavljaju se, iako smo imali situaciju da su u trenutku kada smo imali osam zaraženih osoba, svi imali najtežu posledicu groznice zapadnog Nila – upalu mozga.
Poslednji objavljeni izveštaj iz Instituta „Batut“ kaže da je duplo više zaraženih muškaraca u odnosu na žene, pa nas je zanimalo zašto je to tako.
Zašto je zaraženo više muškaraca
– Još uvek imamo male brojeve obolelih da bismo mogli da objasnimo da li su muškarci podložniji oboljevanju od groznice Zapadnog Nila. Razlike na malom broju, odnosno da li virus više napada muškarce, odnosno žene, mogu da budu slučajne, dok na velikom broju mogu da ukazuju na nešto drugo. Za sada to bismo mogli da okarakterišemo kao slučajnost jer su oba pola podjednako osetljiva. Jedina razlika bi mogla da bude u tome što se izloženosti tiče, obzirom da su muškarci više napolju što privatno, što profesionalno – kaže epidemiolog Zoran Radovanović.
Kako je objasnio, groznicu Zapadnog Nila u Srbiji koju prenose domaći komarci ima dosta u blizini reka, odnosno tamo gde ima vode, zbog toga na takvim mestima trebalo bi biti na oprezu.
– To su domaći komarci, a napadaju lovočuvare, pecaroše, kampere, sve one koji rade napolju i u blizini su takvih mesta. Oni su ugroženi više nego ljudi u gradu gde se ipak zaprašuje, ali to nije moguće to svuda uraditi – ističe on.
Zbog toga, kaže Radovanović, važno je biti odgovoran i zaštiti se od ujeda komaraca.
– Na nama, odnosno svima onima koji su u riziku od ujeda komarca je da se zaštite, da koriste repelente, ako su na otvorenom i kampuju da zatvore šatore i koriste dostupne preparate za odbijanje komaraca – upozorava on.
Procena je da je zaraženo skoro 2.000 ljudi
– Mi trenutno imamo osmoro ljudi sa upalom mozga ili sa paralizama što je isto upala centralnog nervnog sistema. Inače, najmanje 1.000 ljudi je ubodeno komarcima koji prenose groznicu Zapadnog Nila, jer 80 odsto zaraženih nema nikakve simptome, virus im prodre u organizam, ali je klinička slika bez simptoma. Jedino se može saznati da su inficirani onda kada se testiraju na ovaj virus – navodi Radovanović.
On je objasnio da bi aktuelan broj registrovanih obolelih od ovog virusa u Srbiji trebalo pomnožiti sa 100 ili 150 kako bi se dobio broj koji pokazuje koliko je ljudi okvirno zaraženo. Obzirom da je za sada potvrđeno 14 slučajeva infekcija ovom metodom dolazimo do broja zaraženih koji se kreće između 1.400 i 2.100 ljudi.
– Od 100 odsto zaraženih 80 nema simptome, ostalih oko 20 odsto zaraženih dobije temperaturu, osip, bolove u mišićima i zglobovi, može se desiti i dijareja, a manje od jedan odsto dobije simptome upale mozga – zaključio je Radovanović.
On je upitan da prokomentariše da li se nakon jednog preležanog puta stvara imunitet na groznicu Zapadnog Nila ocenio da ljudi ipak ne bi trebalo da se opuštaju i da mogu opet biti zaraženi sa simptomima bolesti.
Šta je groznica Zapadnog Nila i kako se zaštiti
Prema pisanju „Batuta“ groznica Zapadnog Nila je sezonsko oboljenje koje se prenosi ubodom zaraženog komarca. Glavni prenosilac virusa Zapadnog Nila je „Culex pipiens“, vrsta komarca koja je odomaćena i kod nas. Sezona transmisije virusa Zapadnog Nila u Srbiji uobičajeno traje od juna do novembra meseca.
U cilju smanjenja rizika od zaražavanja virusom Zapadnog Nila, preporučuje se primena mera lične zaštite od uboda komaraca, i to:
- Upotreba repelenata na otkrivenim delovima tela prilikom boravka na otvorenom.
- Nošenje odeće dugih rukava i nogavica, svetle boje.
- Preporučljivo je da odeća bude komotna, jer komarci mogu da ubadaju kroz pripijenu odeću.
- Izbegavanje boravka na otvorenom u periodu najintenzivnije aktivnosti komaraca – u sumrak i u zoru.
- Upotreba zaštitne mreže protiv komaraca na prozorima, vratima i oko kreveta.
- Redukcija broja komaraca u zatvorenom prostoru.
- Po mogućstvu boravak u klimatizovanim prostorima, jer je broj insekata u takvim uslovima značajno smanjen.
- Izbegavanje područja sa velikim brojem insekata, kao što su šume i močvare.
- Smanjenje broja komaraca na otvorenom gde se radi, igra ili boravi, što se postiže isušivanjem izvora stajaće vode. Na taj način smanjuje se broj mesta na koje komarci mogu da polože svoja jaja. Najmanje jednom nedeljno treba isprazniti vodu iz saksija za cveće, posuda za hranu i vodu za kućne ljubimce, iz kanti, buradi i limenki. Ukloniti odbačene gume i druge predmete koji mogu da prikupljaju vodu.
- U slučaju putovanja u inostranstvo, pogotovo ako se radi o tropskom i subtropskom području, obavezno se pridržavati svih navedenih mera prevencije.
- U slučaju pojave bilo kakvih simptoma koji su kompatibilni sa neuroinazivnim oblikom bolesti, odmah se javiti izabranom lekaru.
(Kurir.rs/Blic)
