Penzije bi do kraja godine tebalo da budu povećane za dvocifren iznos (veći od 10 odsto), a onda od januara 2025. ponovo da budu usklađene prema važećoj švajcarskoj formuli.
Ono što interesuje penzionere jeste da li će ukupna nova usklađivanja dovesti i do većeg učešća prosečne penzije u prosečnoj zaradi na oko željenih 50 odsto. U poslednjem nedavnom pismu kojim su se predstavnici tri udruženja, Udruženje penzionera Srbije, Udruženje sindikata penzionera i Udruženja penzionera ‘Nezavisnost’, obratili premijeru Milošu Vučeviću, između ostalog, stoji ‘da razumevajući sve ekonomske i političke poteškoće u kojima se Srbija nalazi udruženja smatraju da penzije do kraja 2027. ne smeju biti niže od 55 odsto prosečne zarade u Srbiji, što podrazumeva nešto veći rast penzija od projektovanih’.
Njihov predlog podrazumeva da penzije u novembru i decembru treba povećati za 10 odsto, što bi uslovilo njihov rast na godišnjem nivou od oko 3,33 odsto, a to praktično znači da bi ukupan rast penzija za tekuću godinu iznosio 18,2 odsto (14,8 plus 3,33 procenta). Da bi penzije ispratile kakav-takav korak sa rastom zarada, iste bi u naredne dve godine morale rasti po stopi od 18 do 20 odsto. Navedeni predlog je ekonomski održiv i socijalno nužan, navedeno je u pismu.
Prema poslednjim dostupnim statističkim podacima Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, učešće prosečne penzije u prosečnoj zaradi za sve kategorije penzionera u maju ove godine iznosilo je je 47,3 odsto, za zaposlene je učešće najveće – 50,1, za samostalce 44,2 i najniže za poljoprivredne penzionere 20,5 procenata.
Kada se pogleda godišnja statistika za 2023. godinu, učešće prosečne penzije u prosečnoj zaradi je bilo za sve kategorije 44,6 odsto, odnosno prosečna plata je iznosila 86.007, a penzija 38.320 dinara. Poslednji put kada je učešće bilo veće od 50 procenata je 2018. godine – 51 odsto.
I kod penzionera kategorije zaposlenih ovaj procenat je na kraju prošle godine takođe bio ispod 50 odsto – 47,8 procenata, kod samostalaca još niže – 41,9, a kod poljoprivrednika 19,2 procenta, budući da je tada prosečna penzija za njih bila 16.541 dinar. Najveće učešće za ovu kategoriju penzionera je bilo 2015. godine sa oko 23 odsto.
Inače, statistika Fonda PIO pokazuje i da je lane bilo 84.634 novih penzionera, da je trajna obustava registrovana kod 85.209 njih.
biznis.kurir.rs/Politika
