„Lekovi prolaze rigorozne provere pre nego što dođu na tržište, ali se i prate njihove neželjene reakcije. Kada se desi da posle nekog određenog vremena dođe do rizika za pojedini lek, tada možemo doneti odluku o povlačenju. Pre svega nam je bitna bezbednost pacijenata“, navodi Zelić.
Povlačenje leka sa tržišta je plod novih obimnih studija koji daju nova saznanja o starim lekovima i ukazuju na smanjenost benefita za pacijente.
Lek „progesteron depo“ poslednji je lek povučen sa srpskog tržišta.
„Posle niza godina i proučavanja pokazalo se da jednostavno ne zadovoljava one kriterijume koji su nam neophodni. To su kvalitet, efikasnost i bezbednost. Naravno, nema ugrožavanja pacijenata u ovom slučaju i mi smo bili vrlo jasni da iskomuniciramo specifičnoj kategoriji pacijenata, trudnicama”, naglasio je Zelić.
Povlačenje određenog leka sa tržišta je drugotrajan proces, ali ponekad on može i brzo da se desi, dok je u rasprostranjenoj konzumaciji.
„Moderno shvaranje farmacije i bezbednost lekova nam ukazuju na to da nam i najmanji rizik traži da zaštitimo pacijente, ali nema tu nekih dramatičnih događaja. To su zaista neke, najčešće i male razlike između onoga što smo smatrali ranije i onoga što vidimo sada“, rekao je Zelić.
Smanjen broj prijava neželjenih rekacija na lekove
Od početka godine prijavnjeno je 964 neženjene reakcije na lekove, što je smanjeno u odnosu na prošlogodišnjih 1173.
„Jedino je u periodu pandemije i neposredno nakon nje broj neženjenih reakcija bio veći, ali uglavnom su bili vezani za period nakon imunizacije“, naglasio je Zelić.
Zelić potrvrđuje podatak da je skoro svaki drugi lek koji se kupi na internetu falsifikat i ističe visok rizik njegove kupovine.
„Svaki deseti lek na svetu je lažan i to je veliko upozorenje svim građanima Srbije. Nikako ne nabavljajte lekove preko interneta. U zemljama Afrike, Jugoistočne Azije, Južne Amerike, trećina tržišta lekova je praktično falsifikat“, istakao je Zelić.
U Srbiji je taj postotak znatno manji, ali i dalje postoji rasprostranjena kupovina.
