Cilj je pravno regulisanje farmaceutskog otpada i sprečavanje odlaganja lekova u komunalni otpad, vodotokove i deponije kako bi se očuvala životna sredina.
Projekat je najpre započet na Zvezdari u Beogradu, a tokom oktobra i novembra biće nastavljen u Novom Sadu i Nišu i traje po mesec dana u svakom gradu.
Ministarstvo zaštite životne sredine pokrenulo je danas pilot-projekat „Vrati lek“, koji građanima omogućava da besplatno i bezbedno dostave u apoteke lekove, iz kategoriji neopasnog otpada, koje više ne koriste ili kojima je istekao rok trajanja. Kampanja je počela u Beogradu gde će u 13 apoteka na Zvezdari medikamenti moći da se besplatno predaju, a u oktobru ova aktivnost zaživeće u Novom Sadu, a u novembru u Nišu.
Cilj ovog pilot projekta je da se farmaceutski otpad po prvi put stavi u pravne okvire, odnosno da se zaustavi višedecenijska praksa po kojoj su lekovi iz domaćinstava uglavnom završavali u komunalnom otpadu, vodotokovima ili na deponijama i tako zaštiti životna sredina.
Tako bar naglašava Sara Pavkov, ministarka zaštite životne sredine.
– Ovaj projekat predstavlja značajan korak ka uspostavljanju sistema za prikupljanje, bezbedno skladištenje, transport i zbrinjavanje farmaceutskog otpada iz domaćinstava, a realizuje se u saradnji sa Privrednom komorom Srbije. Želimo da građanima omogućimo jednostavan i bezbedan način da urade pravu stvar. Svaki lek koji umesto u kanti ili slivniku završi na mestu predviđenom za njegovo bezbedno zbrinjavanje mali je, ali važan doprinos zaštiti životne sredine.
Od 1. septembra, građani mogu besplatno da predaju neiskorišćene lekove i lekove kojima je istekao rok u apotekama koje učestvuju u pilot-projektu na teritoriji beogradske opštine Zvezdara. U oktobru nastavljamo u Novom Sadu, a u novembru u Nišu, pri čemu će pilot-projekat u svakom gradu trajati mesec dana. Nepravilno odlaganje ovakvog otpada, može dovesti do dospevanja farmaceutskih supstanci u životnu sredinu i predstavljati rizik za zemljište, vode i živi svet. Ovaj projekat će doprineti smanjenju količine farmaceutskog otpada u komunalnom toku, kao i unapređenje sistema upravljanja ovom vrstom otpada-objasnila je Pavkov.
Ona je dodala da pilot – projekat „Vrati lek“ predstavlja važan korak ka uspostavljanju funkcionalnog, dostupnog i održivog sistema upravljanja farmaceutskim otpadom iz domaćinstava.
– Ovaj projekat doprinosi ne samo zaštiti životne sredine, već i odgovornijem ponašanju građana i razvoju kulture pravilnog upravljanja farmaceutskim otpadom. Važno je i da građani znaju da mogu da vrate lekove koji spadaju u neopasan farmaceutski otpad. Ovim projektom nisu obuhvaćeni citostatici, medicinska sredstva kao što su toplomeri, špricevi, igle, kao i proizvodi koji su dodaci ishrani, poput suplemenata i vitamina, jer nisu lekovi. Takođe, ne mogu se vratiti ni proizvodi koji služe za kozmetičke svrhe. Očekujemo da kroz ovaj projekat napravimo važan korak ka uspostavljanju sistema u kojem će pravilno zbrinjavanje lekova postati jednostavna i dostupna navika za sve građane-navela je Pavkov.
U decembru će se, kako je rekla, raditi analiza uspešnosti projekta, a u planu je da se od sledeće godine proširi na nivou cele države. Treba da se zna da se u apoteku mogu vratiti samo lekovi koji spadaju u neopasan farmaceutski otpad. To su antibiotici, lekovi za pritisak, srčane tegobe, dijabetes, kao i lekovi protiv bolova, temperature, prehlade, kašalja, lekovi za varenje, kao i preparati za lokalne promene na koži.Pravilo je da se izdvoji uputstvo za lek i kutija i odlože u kontejner za papir, a sam lek strebalo bi da se stavi u čistu kesu i preda apoteci. Ista je procedura i kod sirupa i kapi samo je bitno da se njihovi poklopci dobro zatvore kako tečnost ne bi iscurila tokom transporta.
Ono što je važno ovim projektom nisu obuhvaćeni lekovi i druga medicinska sredstva koji su u kategoriji opasnog otpada, u koje spadaju citostatici, radiofarmaceutici i lekovi iz krvi ili plazme, jer oni zahtevaju posebne uslove skladištenja, transporta i uništavanja i ne odlažu se ni u komunalni otpad. Osim toga, ne mogu da se predaju ni medicinska sredstva kao što su toplomeri, špricevi, igle, zavoji, flasteri, aparate za merenje pritiska, merači šećera u krvi, inhalatori, medicinski alkohol, aceton i hidrogen, kao i proizvodi koji su dodaci ishrani, poput suplemenata i vitamina. Ne mogu da se vratite ni proizvodi koji služe za kozmetičke svrhe.
Sva ova procedura je u skladu i sa Pravilnikom o upravljanju medicinskim otpadom, kojim su konkretizovane obaveze iz Zakonom o upravljanju otpadom, koji je usvojen prošle godine. Reč je o izuzetno važnom dokumentu jer značajan deo ovog otpada je i u kategoriji opasnog i ako se sa njim ne postupa u skladu sa propisima, ozbiljno može da naruši kako zdravlje ljudi, tako i životnu sredinu. Ovo tim pre što, iako ne postoje precizni podaci oko količine medicinskog i farmaceutskog otpada, neke procene ukazuju da se godišnje stvori nešto oko 4000 tona od kojih je bar 25 do 30 posto onog koji spada u kategoriju opasnog.
Upravo ta činjenica je važno upozorenje da se poštuju sve procedure i evropski standardi za njegovo skladištenje i tretiranje jer neke studije pokazuju da u Srbiji jedan bolnički krevet, ima ih prema podacima RZS iz 2025. godine 41.087, generiše 1,5 kilograma medicinskog otpada. U to spadaju, lekovi, špricevi, maske, higjenske rukavice, gaze, tupferi, skalpeli. Tu su i delovi tela i organi, hemikalije. Po pravilu sve to bi trebalo da se tretira u posebnim postrojenjima, koje poseduje 66 zdravstvenih ustanova, (podaci iz Programa upravljanja otpadom u Srbiji za period 2022-2031. godine),
Da ovo nije problem samo u Srbiji pokazuju i podaci Svetske zdravstvene organizacije iz 2023. godine,po kojima pandemija korona virusom uvećala količine medicinskog otpada.
– Utvrđeno je da je veći deo od 1,5 milijardi medicinskih predmeta koje su Ujedinjene nacije distribuirale u prvim mesecima pandemije završila kao smeće, što je jednako težini 262.000 džambo džet aviona. Među otpadom je bilo najviše rukavica za jednokratnu upotrebu. Procenjeno je da je 3,4 milijarde maski za jednokratnu upotrebu bacano svakog dana 2020. širom sveta. Pošto je većina maski napravljena od plastike, taj otpad može da zagadi i zemlju i vodu, posebno u zemljama sa manje razvijenim sistemima za upravljanje otpadom-stoji u izveštaju SZO.
Upravo zato Srbija poslednjih godina pokušava zakonskim rešenjima, u skladu sa evropskim standardima,da svoj sistem upravljanja otpadom, podigne na viši nivo. U tom smeru su i ršenja u Pravilniku o upravljanju medicinskim otpadom, koji će važiti tri godine i u kome su konkretizovane obaveze iz Zakona o upravljanju otpadom ali i Programa upravljanja otpadom za period od 2022-2031. godine.uređuje upravljanje otpadom i prekogranično kretanje otpada- stoji u članu 13 ovog Pravilnika.
Deo ovog pilot projekta “Vrati lek” je i realizacija iz tih dokumenata u kojima se između ostalog konstatuje da se definišu aktivnosti za neupotrebljene lekove iz domaćinstva i oni kojima je istekao rok upotrebe, koji se često se odlažu u kontejnere za komunalni otpad, uvede u pravne okvire. Količine tog otpada se ne znaju tačno ali procene ukazuju da na policama srpskih domaćinstava godišnje se nađe oko 50 tona farmaceutskog otpada.
Spisak apoteka na Zvezdari gde se predaju lekovi:
- AU Lilly Drogerie Ustanička 248a
- AU Lilly Drogerie Živka Davidovića 86
- AU Lilly Drogerie Bulevar Kralja Aleksandra 186
- AU Dr.Max Matice Srpske 111
- AU Dr.Max Mirijevski venac 23
- AU Dr.Max Ustanička 194
- AU Dr.Max Bulevar Kralja Aleksandra 297
- AU Dr.Max Veljka Dugoševića 19
- AU BENU Cvetanova Ćuprija 24đ
- AU BENU Živka Davidovića 86
- AU BENU Živka Davidovića 81
- AU BENU Bulevar Kralja Aleksandra 293
- AU BENU Mirijevski bulevar 86a
Izvor: blic.rs
