Prženje, kuvanje na pari, kuvanje ili pečenje – potrebna su vam različita ulja za kuvanje za različite procese u kuhinji.
Koje jestivo ulje je pogodno za koju svrhu? Ponekad nije tako lako doneti prave odluke, pogotovo kada za nešto mislite da je dobro za vaše zdravlje, a onda shvatite da ste bili u zabludi.
Kako biste izbegli „pogrešne korake“ u kuhinji, i kako biste bili sigurni da u svoj organizam unosite ono najbolje, najbolje je da se dobro pripremite i naučite koje je ulje najpogodnije za šta.
Koje ulje je najbolje za prženje?
Za prženje su vam potrebna ulja koja sadrže zasićene masne kiseline. Tačka dima takođe treba da bude preko 200 stepeni kako bi zaista bili otporni na toplotu. Sledeća ulja su najpogodnija za prženje mesa i povrća.
Rafinisano suncokretovo ulje ima neutralan ukus i visoku tačku dima (210 do 225 stepeni), što ga čini idealnim za prženje na višim temperaturama.
Ulje uljane repice je bogato nezasićenim masnim kiselinama i takođe ima visoku tačku dima (220 stepeni). Dobar je za pečenje mesa, povrća i ribe.
Rafinisano maslinovo ulje ima višu tačku dimljenja (220 stepeni) od devičanskog maslinovog ulja (130 do 175 stepeni), dok i dalje zadržava neke zdravstvene prednosti maslinovog ulja. Sadrži mononezasićene masne kiseline, koje mogu pomoći u snižavanju holesterola i smanjenju rizika od srčanih oboljenja.
Kokosovo ulje ima veoma visoku tačku dima (230 stepeni) i stoga je idealno za prženje na visokim temperaturama.
Takođe sadrži trigliceride srednjeg lanca (MCT), koje telo lakše metaboliše i mogu poslužiti kao brz izvor energije. Dobar je za prženje azijskih jela ili pečenje.
Za one koji ga smatraju zdravim, kokosovo ulje je magično rešenje za sve probleme, od loše kose, preko gojaznosti do hemoroida. Istovremeno, kokosovom ulju mnogi osporavaju navodne moći, pa čak idu i u drugu krajnost – tvrde da je otrovno. Jedan od njih je i doktorka Karin Mičels, epidemiolog i profesor na Harvard univerzitetu.
Mičels je na predavanju pod nazivom „Kokosovo ulje i druge greške u ishrani“ na Univerzitetu u Frajburgu rekla da je ovo ulje „najgora stvar koju možete da unesete u sebe“ i da je „čisti otrov“.
Ulje kikirikija ima neutralan ukus i visoku tačku dima (230°C). Dobro funkcioniše za prženje hrane poput piletine ili pomfrita.
Pročišćeni puter ima visoku tačku dimljenja (205°C) i daje bogat ukus hrani. Sadrži vitamine A, D i E kao i zasićene masti, koje u umerenoj konzumaciji nemaju negativan uticaj na zdravlje.
Ulje klica, kao što je ulje kukuruznih klica ili ulje semenki grožđa, ima visoku tačku dima (200 °C) i stoga je pogodno za prženje. Sadrži vitamin E i nezasićene masne kiseline, koje mogu biti korisne za zdravlje.
Ulje za rernu, testa i poslastice
Jestivo ulje koje koristite za pečenje bi u idealnom slučaju trebalo da bude rafinisano i da ima visoku tačku dima, jer se tokom pečenja često postižu visoke temperature. Ulje sa niskom tačkom dima može brzo sagoreti i razviti neželjene ukuse. Neutralan ukus je takođe prednost, jer posebno slatka hrana ne bi trebalo da ima previše ulja. Ako su zdravstveni aspekti važni pri pečenju, trebalo bi da koristite i ulje koje je bogato nezasićenim masnim kiselinama kao što su Omega-3 i Omega-6. Na primer, za pečenje koristite puter, ulje klica, margarin, maslinovo ulje, repičino ili suncokretovo ulje.
Uje koje treba koristiti za dinstanje/kuvanje na pari
Za razliku od pečenja ili prženja, kuvanje na pari koristi niže temperature. Zbog toga možete koristiti i ulje sa niskom tačkom dima. Prilikom kuvanja na pari važno je da se zadrži prirodan ukus hrane. Ulje sa laganim ili neutralnim ukusom ne utiče mnogo na ukus sastojaka i omogućava im da iznesu sopstvene ukuse. Neka ulja, poput maslinovog ili ulja repice, popularna su zbog svog ukusa i zdravstvenih prednosti. Ostale opcije uključuju: puter, ulje od kikirikija, kokosovo ulje, margarin ili suncokretovo ulje.
Ulje za hladna jela i salate
Za salate i hladna jela možete koristiti hladno ceđena ulja, koja su posebno zdrava i bogata omega-3 masnim kiselinama i nezasićenim masnim kiselinama. Izbor najboljeg ulja za salate i hladna jela zavisi najviše od ličnih preferencija. Da li bi trebalo da ima intenzivniji ukus ili ne? Slobodno se okušajte ovde da poboljšate antipasti, salate i druga predjela. Na primer, naš izbor bi bilo devičansko maslinovo ulje, ulje avokada, laneno ulje, ulje semenki grožđa, susamovo ulje, ulje oraha, bučino ulje ili bademovo ulje.
Da bi ulje sačuvalo korisna svojstva, potrebno je da se pridržavate ovih pravila:
- kad pržite hranu nikad ne zagrevajte ulje toliko da se dimi;
- smanjite ukupno vreme prženja ili kuvanja;
- nikad nemojte ponovo koristiti isto ulje;
- ne ostavljajte flašu ulja na suncu; ulje uvek čuvajte na tamnom i hlandom mestu, dobro zatvoreno.
b92.net
