Viski je jedno od pića koje postoji od davnina, a koje se često povezuje sa svečanim trenucima ili proslavama.
O viskiju je napisano bezbroj popularnih kantri pesama, a potražnja ovog pića je u porastu, piše RTS.
Prema izveštaju koji je napravio „Global Market Insights“, prodaja viskija na tržištu premašiće 84 milijarde dolara širom sveta do 2025. godine.
Brojne studije su pokazale da ovo piće ima određene medicinska korist, ali samo ukoliko je u pitanju jedna čašica viskija na dan.
„Interesantno je da mlađe generacije sve više piju viski, pivo je palo na drugo mesto“, istakao je Džozef Malicio, predsednik jedne od destilerija viskija.
Viski se prvi put pominje u zapisima u 15. veku u irskim analima. Najpoznatije vrste viskija potiču iz Škotske, Irske i SAD. Najviše se prodaje u Francuskoj iako je to zemlja vina i konjaka.
Po statistikama u ovoj državi popije se oko dva i po litra ovog pića po glavi stanovnika.
Viski je vrsta destilovanog alkoholnog pića koje se pravi od fermentisanih žitarica – ječma, raži, kukuruza, pšenice.
A šta se dešava sa našim telom kada pijemo viski svakog dana. Da li je izbor pića povezan sa našim genima?
Svi su potpuno različiti kada su u pitanju ukusi i vrste alkohola koje preferiraju, a viski je definitivno piće koji se dopada određenim ljudima.
Kako ističu istraživači, izbor pića povezan je sa našim genima. Različite vrste pića različito deluju na naš organizam.
Viski se obično smatra „muškim pićem“. Smatra se da su žene bolje u testiranju ukusa viskija od muškaraca, navode istraživači i ističu da je to zbog njihovog pojačanog čula mirisa.
Ako pijete viski svake večeri umesto drugih vrsta alkohola, u svoj organizam ćete uneti manje kalorija i ugljenih hidrata.
Za ljude koji vole da popiju alkohol, a ne žele da imaju pivski stomak, viski je odličan izbor. Ne sadrži ugljene hidrate i šećer. Ima manje kalorija od vina i piva.
Do ovog zaključka došli su istraživači koji su svoju studiju objavili u časopisu Medical Day Plus.
Neke studije sa klinike Mejo su čak sugerisale da konzumiranje viskija može da pomogne kod mršavljenja.
Prema studijama univerziteta Harvard, „umereno pijenje može biti posebno korisno ako imate nizak HDL koji jednostavno ne raste uz ishranu i vežbanje“.
HDL je dobar tip holesterola i pomaže da se ukloni višak holesterola u krvotoku kako bi se organizam održao u boljem stanju.
Ako tražite alternativu koja ima manje kalorija, izbegavajte aromatizovane votke i začinjene rumove.
Da li viski ublažava prehladu?
Kada se osoba oseća loše, viski može da poboljša cirkulaciju. Čak i tokom prohibicije dvadesetih godina prošlog veka, kada je alkohol bio zabranjen u celoj SAD, lekari su prepisivali male količine viskija pacijentima u medicinske svrhe. O tome je govorio Danijel Okrent u svojoj knjizi „Uspon i pad prohibicije“.
Međutim, kako su se moderna medicina i nauka vremenom poboljšali, današnje studije su pokazale da zaista postoji određena medicinska korist od samo jedne čaše viskija na dan.
Iako ne postoji poznati lek za prehladu, viski ima svojstva koja mogu pomoći u ublažavanju simptoma i pomoći da se osoba oseća bolje.
„Alkohol malo širi krvne sudove, a to olakšava sluzokoži da se nosi sa infekcijom“, rekao je dr Vilijam Šafner sa Medicinskog centra Univerziteta Vanderbilt za ABC News.
Ako ljudi piju po čašu viskija svakog dana prema studiji koju je uradio Univerzitet zdravlja i nauke Oregon, mogu da se zaštite od prehlade.
Eksperiment univerziteta je pokazao je da konzumiranje alkohola u umerenim količinama (jedno piće dnevno za žene i dva za muškarce, prema Univerzitetu Harvard) može pomoći u jačanju imunog sistema, pa čak i u borbi protiv infekcija.
Alkohol se, kako istorijski, tako i danas, koristio i smatrao antiseptikom. Zbog toga, nije ni čudno što su mnogi likovi u akcionim filmovima prikazani kako sipaju viski na svoje rane u hitnim situacijama (mada postoje mnogo bolji načini za čišćenje rana).
Prema jednoj studiji, viski pomaže da se uklone bakterije koje ljudi nesvesno unose.
Da bi to dokazali autori studije su u razne napitke stavljali kockice leda koje su bile kontaminirane sa četiri različite vrste bakterija. Oni su uključivali votku, čaj od breskve, koka kolu, viski, martini i tonik.
Kada su kasnije kultivisali bakterije u raznim pićima, viski je bio jedini koji nije dozvolio ni jednoj vrstu bakterija da se u njemu razvije.
Pošto viski utiče na ljude na različite načine, Univerzitet Harvard je otkrio da su rizici za ljude u tridesetim godinama veći nego korist.
Za šezdesetogodišnjake jedno piće dnevno može da ima više koristi zbog zaštite od srčanih bolesti nego štete.
U malim količinama viski popravlja raspoloženje, poboljšava varenje, dobar je stimulans. Oslobađa nas od stresa i smiruje naše nerve. Usporava moždane aktivnosti i poboljšava cirkulaciju.
Viski nema kalorije, pa i ne goji. Poboljšava našu memoriju jer sadrži antioksidanse koji poboljšavaju rad mozga. Neki smatraju i da osvežava sećanja.
Ne utiče na nivo šećera u krvi, smanjuje rizik od demencije jer sadrži antioksidanse i eleginske kiseline.
Izvor: danas.rs
