Dobro je poznato da određene navike, poput pušenja ili prekomernog konzumiranja alkohola, s vremenom mogu oštetiti naše srce.
Međutim, mnoge svakodnevne navike o kojima baš i ne razmišljamo – koliko često peremo zube, koliko kafe pijemo – takođe mogu uticati na zdravlje našeg srca. Sve što radimo, jedemo i pijemo može znatno uticati na naš krvni pritisak, holesterol i rad srca, a na kraju i na celokupno funkcionisanje srca. Stoga su kardiolozi dr Danijel Edmundovič i dr Rigved Tadvalkar izdvojili nekoliko svakodnevnih navika koje mogu doprineti srčanim tegobama.
1. Ekstremne dijete ili eliminacija određenih makronutrijenata
Kardiolog dr Danijel Edmundovič tvrdi da ljudi često misle da jedu zdravo i uravnoteženo, a zapravo sami sebi stvaraju probleme sa srcem.
Na primer, susreo se s ljudima koji se pridržavaju dijete s niskim sadržajem holesterola i izbegavaju zdrave masti, važan makronutrijent. Tada možda jedu previše ugljenih hidrata. Iako ova vrsta ishrane ne bi trebalo da izazove porast nivoa holesterola, može dovesti do povećanja telesne težine i proizvesti veliki stres za sistem koji reguliše šećer i sistem koji reguliše dijabetes, kaže kardiolog.
Ekstremne dijete takođe mogu da opterete kardiovaskularni sistem, a istraživanja su pokazala da nagle i ekstremne promene navika u ishrani mogu dovesti do pogoršanja funkcije srca. „Prelazak iz jedne krajnosti u drugu zaista ne pomaže“, rekao je dr Edmundovič za Hafington post (HuffPost).
2. Loše zdravlje zuba
Problemi sa zubima mogu povećati rizik od bakterijskih infekcija u krvotoku. Prema rečima kardiologa dr Rigveda Tadvalkara, bakterije iz usta vrlo lako ulaze u krv. Nedavne studije su pokazale da redovno čišćenje zuba poboljšava zdravlje srca.
Doktor ističe da je poznato da gingivitis i loše oralno zdravlje izazivaju zapaljensko stanje koje može pogoršati probleme sa srcem, kao što su visok holesterol ili plak u arterijama.
„Dobra oralna higijena je važna. Ne možemo sa stopostotnom sigurnošću reći da svakodnevno četkanje i čišćenje koncem sprečavaju srčani udar, ali može povećati osetljivost osobe ako već ima druge standardne faktore rizika“, napominje dr Edmundovič.
3. Previše kofeina
Kafa (s kofeinom) ne predstavlja opasnost za srce. Istraživanja sugerišu da ispijanje dve šoljice kafe dnevno pruža najveću kardiovaskularnu korist. Međutim, previše kafe može imati negativan efekat jer može ubrzati rad srca, uzrokovati ubrzan rad srca, suženje krvnih sudova i povećati krvni pritisak. Ako je osoba sklona poremećajima srčanog ritma, velike doze kofeina to mogu izazvati, upozorava dr Tadvalkar.
Kofein se smatra bezbednim do 300 do 400 miligrama, nakon čega može izazvati niz negativnih efekata.
„Ne povezujemo često holesterol s kafom, ali filtrirana kafa sadrži manje lošeg holesterola od manje filtrirane kafe“, kaže dr Tadvalkar. Generalno, što je kafa tamnija, to je zdravija za telo.
4. Nekontrolisani stres
Kada je sistem borbe ili bega u telu hronično aktiviran, to može izazvati upalu u telu i produženo oslobađanje hormona stresa poput adrenalina. Prema dr Tadvalkaru, ovi faktori zajedno mogu izazvati fiziološke promene u telu, uključujući povišen krvni pritisak, visok holesterol, gojaznost, insulinsku rezistenciju i poremećaje srčanog ritma.
Hronični stres takođe može povećati rizik od stvaranja krvnih ugrušaka u celom telu. Ako se ugrušak formira u arteriji koja je već sužena, to može izazvati srčani udar.
„Zbog toga ljudi koji imaju mnogo hroničnog stresa često dožive srčani udar“, objašnjava dr Tadvalkar.
Okidači stresa su svuda oko nas i može biti teško izbeći ih. Pošto ovi pokretači neće nestati, ključno je naučiti kako efikasno upravljati stresom, kaže dr Tadvalkar. On preporučuje aktivnosti za ublažavanje stresa kao što su meditacija, joga, vežbanje i drugi zabavni hobiji.
5. Previše ili premalo sna
Većini ljudi treba oko sedam do osam sati sna po noći; previše ili premalo sna može doprineti kardiovaskularnim problemima, uključujući srčani udar i moždani udar.
Međutim, nije važna samo količina sna, već i kvalitet. Visokokvalitetan san za oporavak ključan je za održavanje zdravog srca. Loš kvalitet sna povezan je s visokim krvnim pritiskom, povišenim holesterolom i aterosklerozom.
„Želimo da ljudi dobro spavaju, i to u očekivanom trajanju, da zaista zaštitimo svoje srce“, zaključio je dr Tadvalkar.
b92.net
