Zbog visokih temperatura napolju može doći do ozbiljnih problema sa zdravljem, zbog čega je bitno da se pridržavamo saveta kako bismo ih sprečili.
Preterano izlaganje suncu ili boravak u pregrejanim prostorijama može dovesti do dva stanja koja mogu ozbiljno ugroziti zdravlje, a to su sunčanica i toplotni udar.
Do kraja nedelje u Srbiji će biti veoma visoke temperature, od 35 do 41 °C, uz tropske noći u urbanim sredinama, najavio je Republički hidrometeorološki zavod.
S aspekta zdravlja ljudi, po preporukama Svetske zdravstvene organizacije, toplotni talas je pojava od najmanje tri uzastopna dana kada je maksimalna dnevna temperatura vazduha iznad definisane kritične vrednosti, navodi se u saopštenju Instituta za javo zdravlje „Batut“ i dodaje da će prognozirane vrednosti maksimalne dnevne temperature vazduha biti u kategoriji veoma opasne i opasne pojave na severu Srbije u periodu od 14. do 23. avgusta, na jugu zemlje od 14. do 16. avgusta, a od 14. do 17. avgusta u delovima centralne, severozapadne i severoistočne Srbije.
Najbolje je da izbegavate boravak napolju, ali ukoliko morate da budete na visokim temperaturama, vodite računa i šta oblačite i uvek imajte sa sobom flašicu vode, idealno uz dodatak minerala, natrijuma, magnezijuma.
Kako se manifestuje sunčanica?
Sunčanica nastaje pri izlaganju suncu na visokim temperaturama kada telo ne može da reguliše i smanji temperaturu.
Simptomi koji se mogu ispoljiti su malaksalost, vrtoglavica, zujanje u ušima ili kratkotrajni gubitak sluha, glavobolja, povraćanje, slabljenje vida.
Naime, kako je za TV Prva objasnio profesor dr Branko Đurović, neurohirurg, supspecijalista kliničke neurofiziologije, naše telo ima mehanizme da se rasphadi i izbori s vrućinama, ali ukoliko do toga ne dođe, može doći do sunčanice ili toplotnog udara.
„Ukoliko se temperatura organizma ne smanji, srce počinje pojačano da radi, pojačano ubrizgava krv u vaskularno korito i ta povećana količina krvi dolazi u mozak, širi moždane krvne sudove i dolazi do povećanja zapremine moždanog tkiva. Mozak ne može da se širi, jer se nalazi u moždanoj šupljni i imamo simptome kao da je u pitanju teška povreda mozga“, navodi on.
Dakle, manifestacije sunčanice su reakcija na ovo povećanje zapremine i zbog toga imamo tegobe, dodao je dr Đurović.
Kako dolazi do toplotnog udara?
Teže stanje do kojeg može doći zbog boravka u pregrejanim prostorijama, iako nema direktne sunčeve svetlosti, jeste topotni udar. Do ovog stanja može doći naglo i neophodna je hitna medicinska pomoć, jer može doći i do gubitka svesti, a stručnjaci upozoravaju i da to stanje može biti opasno po život.
Izloženi su mu ljudi koji rade pored peći, u neklimatizovanim prostorima ili vozilima…
„Spolja je povećana temperatura, često i povećana vlažnost, tako da taj povećan stepen vlažnosti inhibira znojenje i izbacuje mehenizam adaptacije koji nam služi za spuštanje telesne temperature“, objašnjava dr Đurović.
„U veoma kratkom vremenskom intervalu, zbog nedostatka mehanizma adaptacije za spuštanje telesne temperature, dolazi do brzog povećanja temperature i dolazi do otkazivanja rada hipotalamusa, gde se nalazi centar za termoregulaciju, što onda uzrokuje intenzivnije tegobe u odnosu na sunčanicu“, istakao je lekar.
Može doći do gubitka svesti, a ako ne preduzmemo intenzivne mere reanimacije, takav organizam može doći u životnu opasnost visokog stepena.
Šta raditi?
U slučaju da osoba doživi toplotni udar, neophodno je da osobu sklonimo iz tog prostora i da što pre preduzmemo mere reanimacije.
„Ako je svestan, da uzima tečnost, da ga hladimo. Led nije dobar, jer kad stavimo led na jedan deo kože, dolazi do skupljanja krvnih sudova i tako izbacujemo mogućnost znojenja. Poenta je da pokušamo da spustimo temperaturu, ali ne ledenom vodom, već mlakom“, istakao je prof. dr Đurović.
Kako je dodao, prilikom te dehidratacije organizma, dolazi i to gubitka vitalnih elemenata kao što su natrijum, kalijum, magnezijum i zato bi trebalo povećati i njihov unos.
b92.net
