Da li se za Uskrs jede praseće ili jagnjeće meso? Odgovor zavisi od Đurđevdana! Etnolog otkriva staro verovanje koje i danas utiče na izbor hrane za praznik.
Svaka srpska domaćica već uveliko pravi planove za trpezu kojom će poslužiti svoje najmilije na najradosniji praznik – Uskrs. Međutim, prema starim običajima i verovanjima, postoje pravila oko izbora hrane.
Kako se datum Uskrsa menja svake godine, izbor hrane dosta zavisi i od toga da li ćemo Uskrs proslaviti pre ili posle Đurđevdana.
O svemu tome popričali smo sa etnologom Sašom Srećkovićem, muzejskim savetnikom iz Etnografskog muzeja, a on nam je otkrio šta je staro verovanje i kako bismo po pravilu trebali da planiramo trpezu.
Ono što svaka kuća treba da ima na stolu jeste meso i hleb, a evo šta oni simbolizuju ali i koju vrstu mesa treba birati.
„Od perioda prihvatanja hrišćanstva do danas osnovna simbolika namirnica se nije značajno menjala. Hleb simbolizuje telo Hristovo, odnosno samog Gospoda Isusa Hrista, koji je ‘duhovna hrana’ ljudskom rodu“, rekao nam je, a onda objasnio kakve veze ima Đurđevdan i izbor mesa za Uskrs:
„Meso koje se po staroj tradiciji koristilo za uskršnji ručak je uglavnom praseće (ako Uskrs pada pre Đurđevdana) ili jagnjeće (posle Đurđevdana). Jagnje takodje simbolizuje samog Gospoda, koji je i rođen među jaganjcima, a posle je postao žrtveno jagnje za ceo ljudski rod“, objasnio nam je etnolog Saša Srećković.
Saša nam je otkrio i šta još treba da se nađe na svakoj trpezi za najradosniji pravoslavni praznik.
„Uskršnja jaja; pita sa sirom, proja; uskršnji kolač – na pr. kovržanjak (u koji su se umetala uskršnja jaja), meso (jagnjeće ili praseće); uskršnja torta… Ta hrana ima pretežno hrišćansku simboliku, ali je u velikoj meri i odraz prirodnog podneblja u kojem se koristi“, zaključio je Saša.
mondo.rs
