Zoran „Bata“ Mirković rođen je 21. septembra 1971. godine u Beogradu, a odrastao je na Konjarniku, kraju za koji je ostao snažno vezan i nakon što ga je profesionalna karijera odvela u Italiju i Tursku. Prve tri godine života proveo je na Dorćolu, a potom se porodica preselila u Zidarsku ulicu na Konjarniku. Fudbal je, zanimljivo, počeo ozbiljno da trenira tek sa 15 godina, u Radu.
Mirkovićev put do velikih evropskih klubova nije bio uobičajen. Tokom služenja vojnog roka nastupao je za Radnički iz Svilajnca, a zatim se vratio u Rad. Za prvi tim „građevinara“ debitovao je 1991. godine, a dobre igre na Banjici otvorile su mu vrata Partizana. U crno-beli tabor stigao je 1993. godine i već u prvom mandatu osvojio dve titule prvaka i Kup Jugoslavije.
Usledio je odlazak u jednu od najjačih liga sveta. Godine 1996. potpisao je za Atalantu, gde je odličnim partijama privukao pažnju Marčela Lipija. Dve godine kasnije stigao je poziv koji predstavlja jedan od vrhunaca njegove karijere, postao je igrač Juventusa. U dresu torinskog velikana nastupio je na 27 prvenstvenih utakmica, a sa klubom je 1999. osvojio UEFA Intertoto kup.
Posle Italije karijeru je nastavio u Fenerbahčeu, za koji je od 2000. do 2003. odigrao 71 prvenstvenu utakmicu i postigao tri gola. Već u prvoj sezoni postao je šampion Turske, a sa istanbulskim klubom nastupao je i u Ligi šampiona. Potom se vratio u Partizan, gde je 2006. završio igračku karijeru. U dva mandata za crno-bele odigrao je ukupno 128 prvenstvenih utakmica, a FSS navodi da je sa Partizanom osvojio tri prvenstvene titule i jedan nacionalni kup.
Posebno mesto u njegovoj biografiji pripada reprezentaciji. Mirković je od 1995. do 2003. godine 59 puta nosio dres nacionalnog tima, a bio je i učesnik Svetskog prvenstva u Francuskoj 1998. godine. Igrao je u odbrani i ostao prepoznatljiv po beskompromisnosti, fizičkoj snazi, borbenosti i odnosu prema nacionalnom dresu.
Njegov temperament imao je i cenu. U odlučujućoj kvalifikacionoj utakmici protiv Hrvatske u Zagrebu 1999. godine isključen je nakon incidenta sa Robertom Jarnijem, zbog čega je propustio Evropsko prvenstvo 2000. Mirković je mnogo godina kasnije otvoreno govorio da je za svoje greške „debelo platio“ i da mu je upravo izostanak sa tog prvenstva ostao jedna od velikih žalosti u karijeri.
Po završetku igranja nije napustio fudbal. Radio je kao funkcioner, trener Sinđelića, pomoćnik Ljubiše Tumbakovića u reprezentaciji Crne Gore, a od 2018. do 2019. bio je šef stručnog štaba Partizana. Obavljao je i funkciju potpredsednika Partizana zaduženog za sportska pitanja, kao i poslove u reprezentativnim strukturama.
Novo veliko poglavlje počelo je 2025. godine, kada ga je Fudbalski savez Srbije imenovao za selektora reprezentacije Srbije do 21 godine, sa zadatkom da vodi generaciju koja se priprema za Evropsko prvenstvo 2027. godine. Na toj funkciji nalazi se i tokom 2026. godine.
Zoran Bata Mirković ima starijeg brata Zvezdana, koji mu je još u detinjstvu dao nadimak Bata, supruga mu je Sanela Šaulić, ćerka legendarnog pevača Šabana Šaulića, a Mirković je ujedno i očuh fudbalera Luke Adžića, Sanelinog sina iz prvog braka.
Od dečaka sa Konjarnika koji je relativno kasno počeo da trenira, preko Rada i Partizana, do Atalante, Juventusa, Fenerbahčea i reprezentacije, karijera Zorana Bate Mirkovića ostala je priča o borbenosti, autoritetu i fudbalskom karakteru. A bez obzira na evropsku karijeru, u njegovim ranijim intervjuima jedna stvar se stalno ponavljala: Beograd i Konjarnik ostali su mesto koje je smatrao svojim domom.
