Kroz seriju tekstova iz publikacije Na radost publike, koja je objavljena povodom Zvezdarinog 40. rođendana želeli smo da od zaborava sačuvamo sećanja na ljude i događaje koji su ispisali istoriju Zvezdara teatra u protekle četiri decenije. Jedno od sećanja nam prenosi i glumica Anica Dobra, koja je između ostalog igrala i u predstavi Mala, Radoslava Pavlovića, čija premijera je bila 7. marta 1990. godine.
Predstava Mala je bila velika, važna predstava. Slojevita predstava. Pisana je kao socijalna drama, ali je nudila publici mnogo više. I emociju i humor i dramu. Nudila je sve ono što nudi život. Nudila je istinu. A istina te uvek dotakne. Darko Bajić je to znao i filmski je režirao Malu. Scenograf je bio Miljen Kljaković Kreka, naš najznačajniji filmski scenograf, a muziku je komponovao Zoran Simjanović, najznačajniji kompozitor filmske muzike.
Darkov pristup je takav da on ume da otvori glumce, da izvuče ono najbolje iz njih. Dozvolio nam je da domaštamo, pustio nas da razigramo to što osećamo, da humorom umanjimo težinu te socijalne drame. S jedne strane olakšavaš, a s druge strane otežavaš publici. I mi smo, igrajući Malu, zajedno sa publikom prolazili kroz jedan rolerkoster emocija. Neobično nam je bila važna reakcija publike. Zato sam ja na predstavi počela, tajno da me niko ne vidi, da bušim scenografiju.
Pravila sam na Krekinoj scenografiji male rupe da mogu da špijuniram publiku kad sam iza scene. Prvo jednu, a onda sam napravila rupe na više mesta, da bude pokriveno celo gledalište. Ubrzo su mi se pridružile i ostale kolege u tom špijuniranju: Bjela, Ljilja, Laza, Dača, Lauš, Koja, Marko Baćović… I Renata Ulmanski je umela da baci pogled. Samo je Pepi Laković gledao svoja posla. I tu je, u nekim momentima bio red na rupi: „Ajde pusti sad mene da virnem… Mala, ajde pusti mene, ti ćeš sad na scenu“…
Kroz rupe smo gledali kako publika reaguje, kako je ko obučen, da li je neko od kolega došao da nas gleda, pa onda: „Vidi što je puno, što je krcato. Vidi kako se smeju, vidi kako reaguju“… Onda su i glumci koji su na sceni tačno znali ko ih kada gleda kroz rupu. Ta predstava je imala svoj paralelni život iza scene i jednim delom je i to razlog zašto je bila toliko dobra i što ju je publika volela.
Anica Dobra, glumica
zvezdarateatar.rs
