Produžen boravak je za većinu roditelja učenika nižih razreda spas, pa je i interesovanje ogromno. Ipak, obrazovne ustanove su ograničene mogućnosti, kada je ova usluga u pitanju.
Zbog manjka prostora ili nedovoljno učitelja, nisu u mogućnosti da izađu u susret svima. Ovaj vid nastave, prethodnih godina, koristilo je između 7.000 i 8.000 dece u 111 osnovnih škola u više od 290 grupa, pa se i ove godine očekuje taj broj đaka.
Najviše problema imaju škole sa velikim brojem učenika. Tako ni u OŠ „Pavle Savić“ u Mirijevu, nisu bili u mogućnosti da izađu u susret svima i formiraju pet odeljenja produženog boravka u prvom razredu.
„Veliko je interesovanje roditelja, ali mi nemamo dovoljno prostora“, kaže Milan Krstić, direktor škole.
„Prilikom upisa prvaka roditelji su se izjašnjavali da li žele da im deca budu u produženom boravku. Većina se izjasnila za to. Uslov je da su oba roditelja zaposlena, a prednost su imali oni koji su se prvi upisali u školu, primaoci socijalne pomoći, deca samohranih roditelja“.
On dodaje da sa đacima rade učiteljice i da deca, dok su u produženom boravku, rade domaće zadatke, ponavljaju gradivo, imaju sportske aktivnosti, odlazak u prirodu. Većinu školskih obaveza mališani završe u boravku. S obzirom na to, produženi boravak je usluga koja je od velikog značaja za roditelje koji nemaju kome da ostave decu posle završetka nastave dok su na poslu. Sa decom u boravku rade profesori razredne nastave, učitelji koje angažuju škole, a zainteresovani roditelji se prijavljuju u školi.
Da bi jedna škola pružila uslugu produženog boravka dece, potrebno je da za to ima adekvatan prostor, opremu i nastavna sredstva. Potrebna je inicijativa Saveta roditelja, saglasnost nastavničkog veća i odluka školskog odbora. U produženom boravku, u zavisnosti od škole, deca mogu imati samo užinu ili i ručak uz to. Prosečna cena užine je oko 150 a ručka oko 300 dinara. Na mesečnom nivou roditelji treba da izdvoje oko 6.000 dinara za ručak.
b92.rs
