Na neugodnoj stolici sa točkićima, u hladnoj prostoriji sa visokom kupolom, noći su provodili predani astronomi sa Zvezdare.
Oni su živeli u opservatoriji i za opservatoriju, potpuno drugačije nego svi “normalni” Beograđani.
Brdo Veliki Vračar na kome je 1931. napravljena opservatorija najviša je tačka gradske zone Beograda, a druga posle planine Avala. U vreme kada je podignut ovaj kompleks bilo je golet, a zbog prirode istraživanja kompleksa samo brdo, kao i čitava opština, dobili su ubrzo naziv Zvezdara
Prvo, radili su kad su drugi spavali, a drugo, umesto toplih i osvetljenih soba sedeli su u mraku i po zimi, jer ovde grejanje zbog instrumenata nije smelo da radi.
Ipak, mnogo više od spektakularnih prizora, oni su gledali “tačkice” i baratali brojevima. Jer, kao što na ulazu u opservatoriju na latinskom piše: “Sve je u broju i meri”.
Reporteri Kaldrme su sada ušli pod kupolu velikog refraktora, tajanstvenog pojma koji se odnosi na spektakularan teleskop marke “cajs“, ponos ove institucije koji su dobili kada su se još pre Drugog svetskog rata uselili u novi, futuristički kompleks na Zvezdari.
Ne treba zaboraviti da je opservatorija osnovana još davne 1891. godine, što je u to doba bio izuzetan korak u srpskoj nauci. Na današnju lokaciju, golo brdo iznad Beograda, preseljena je tek 1931. godine.
Jasno je da je funckionalnost bila najvažnija u projektu ovog kompleksa, ali već pred samim ulaskom u paviljon velikog rafraktora pogled zastaje na prekrasnom reljefu, čiji je nacrt uradio arhitekta Branko Krstić.
Reljefi se nalaze i na drugim paviljonima, čineći u ovom naučno-istraživačkom centru jedinstvenu atmosferu.
Ulazimo u veliku ovalnu prostoriju u kojoj se nalazi mehanizam za pokretanje teleskopa.
Tek kada smo se uspeli uz usko stepenište našli smo se pod rotirajućom kupolom i velikim refraktorom.
Ovo je danas samo muzejski eksponat, posmatranje zvezda na osvetljenom beogradskom nebu bilo bi veoma teško. Moderan teleskop sada se nalazi daleko od “civilizacije”, na planini Vidojevica, a njime može da se upravlja i daljinski, dakle, iz tople sobe, sa udobne stolice.
Sočivo ovog instrumenta prečnika je 65 centimetara, a dužina mu je 10 i po metara. Sa ovim čudom Zvezdara je bila jedna od najopremljenijih takvih stanica u celoj Evropi.
Njeni naučnici otkrili su neke planetoide, među kojima su i oni kojima su nadenuli ime “Beograd” i “Srbija”.
U toku borbi za oslobođenje Beograda u Drugom svetskom ratu, oktobra 1944, čitav paviljon se obreo na poprištu žestokih borbi i pretrpeo je ogromna oštećenja. Delovalo je da nikada neće moći da bude popravljen.
Sam refraktor bio je srušen i u delovima. Na sreću, mukotrpnim radom zaposlenih, vrlo brzo je popravljen i vraćen u funkciju.
Povodom obnove paviljona velikog refraktora, ali i još nekih objekata i paviljona, nedavno je u kompleksu opservatorije otvorena izložba autorki Vesne Mijatović iz Astronomske opservatorije i Aleksandre Šević, arhitekte konzervatora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda.
Obiđite ovaj kompleks, nije daleko. Ono što ćete tamo videti zaista je jedinstven i važan deo Beograda i njegove istorije. A ne toliko poznat.
