Kuća znanja na koju njeni đaci nikad ne zaboravljajuObrazovna ustanova sa 500 učenika uz izložbu, svečanu akademiju, takmičenja proslavila jubilej. – Iz različitih krajeva sveta pomogli u organizaciji i oni koji su nekada sedeli u klupama.
Kroz jednu kuću znanja na Zvezdari je prošlo više od 9.000 đaka. Način predavanja u njoj se menja shodno tehnološkim dostignućima. Izložba, sportski dan, revija talenata, svečana akademija deo je proslave veka njenog postojanja – Geodetska tehnička škola. Jubilej je obeležen u toku radne nedelje, svakodnevnim aktivnostima.
Organizacioni odbor je odlučio da celu nedelju posvetimo proslavi veka postojanja naše škole, kako bi se odužili svim prethodnim i sadašnjim kolegama koji su stvarali ovu tradiciju – priča Snežana Pandurović Aleksić, direktorka škole.
Napravljena je monografija „Naš prvi vek” u kojoj je napisan istorijat, ali i govori nekadašnjih učenika, nalaze se fotografije sa terena, sa ekskurzija i okupljanja…
– Hteli smo da monografija bude savremena. Da ne bude samo pregled činjenica, nego da se prikaže život od pre sto godina, kako su učenici tada premeravali zemljište u teškim uslovima, ali i kako danas izgleda praksa. Predmeti su se menjali, zadaci, takmičenja, sve je to prikazano. U knjizi je paralela nekada i sada, da bi ljudi osetili kako pulsira škola jer u njoj su opisane i mnoge nastavne aktivnosti koje pohađaju naši učenici – objašnjava Amira Petrović, bibliotekarka škole i urednica monografije.
Organizaciju obeležavanja veka postojanja pomogle su i bivše kolege koji su završili ovu školu. U monografiji je svoj doprinos dao profesor doktor Krsta Vračarić, za koga kažemo da je institucija geodezije, jer svi smo učili iz njegovih knjiga i on je bio upravo jedan od onih koji je stvarao i predvodio ovu struku. Pisali su i doktor Milutin Milenković koji je predavač na prestižnom Tehničkom univerzitetu u Beču i Vladimir Ljubičić, profesor Geodetske tehničke škole.
A da smo škola čiji se đaci obrazuju i u nekoj drugoj sferi, pokazuje i Bogdan Bogdanović, naš bivši učenik, a diplomirani dramski umetnik – navodi direktorka koja je nekada bila đak ove škole i čija se reč našla u monografiji.
Izložba „Od pantljike do drona” bila je i u „Zvezdara teatru”, pa su mnogi posetioci pozorišta uživali u njoj i divili se ovoj profesiji. Naći će se u virtuelnom izdanju i biće dostupna na sajtu Geodetske tehničke škole. Postavka je podeljena u četiri vremenska segmenta od kojih svaki prestavlja jedno razdoblje u razvoju škole i struke. Prikazani su instrumenti koji su se koristili u određenom periodu, uz kolekciju slika i skica. Na panoima su fotografije školskog kolektiva, ali i porodica čija se četvrta generacija sada obrazuje u ovoj ustanovi. Životni put najstarijeg geodeta u Srbiji, Aleksandra Ristića, rođenog 1930. godine je prikazan kroz svedočanstva, dokumenta, pa čak i zakletve koju je on položio da bi časno obavljao posao.
Prva aktivnost u obeležavanju stogodišnjice bila je sportski dan. Učenici Geodetske tehničke škole takmičili su se u basketu, odbojci, šahu… sa đacima Šeste gimnazije i Građevinske tehničke škole „Branko Žeželj”.
– Pokazali smo da naša škola nije samo isključivo uzeti instrument i otići na teren, već da se naši đaci neguju i „u zdravom telu zdrav duh” jer potrebno je dosta snage da bi jedan geometar izneo svoj posao na terenu – kaže Pandurović Aleksić.
Svečana Akademija poseban je događaj u kome su doprinos dali i predstavnici iz Holandije, Švajcarske, Sarajeva, a emitovani su i snimci pozdrava nekadašnjih učenika iz različitih krajeva kontinenata.
Naši drugovi rasuti su po celom svetu, ali uvek misle na svoju geodeziju i školu odakle su ponikli. Za dobru atmosferu i pomoć da uđemo raspevani u novi vek nastupili su đaci muzičke škole „Vatroslav Lisinski” i jedan od naših učenika pevač Saša Vasić – ističe direktorka.
Na reviji talenata predstavljena su umeća učenika i nastavnika – pevanje, sviranje, skečevi, ples. Pokazane su i geodetske veštine na takmičenju „Geo Survajver”. Predstavnici odeljenja svih razreda imali su određene zadatke u različitim oblastima, gde se merila tačnost, brzina, preciznost, a profesori su ocenjivali učenike i pratili njihove kvalitete.
Sastali su se povodom značajnog jubileja i bivši učenici koji su već u dubokoj penziji, koji su imali želju da ponovo osete duh škole.
Film „Vizure vremena” o Geodetskoj tehničkoj školi snimljen je uz pomoć kompanije „Vekom”, koja već 20 godina stipendira učenike četvrtog razgrada.
– Posle prikazivanja filma osetio se ponos svih onih koji su prošli kroz ovu školu, suze u očima onih koji su ga odgledali i sreća nas koji smo tu. Posle ove naše svečanosti smo videli da se naš trud isplatio. Ja sam možda izdvojena kao vođa, ali je zaista to timski rad – ukazuje Tamara Ivković, nastavnica i bivši đak ove škole.
Nekadašnji učenici se, kako kaže direktorka, ne sete škole samo kad im treba duplikat diplome, već doniraju i pomažu. Iz različitih krajeva sveta uplaćen je novac koji je pomogao organizaciji jubileja, a dobili su i savremenu opremu od đaka iz prošlih vremena.
Upisivanje kao tradicija
Na početku Geodetsku tehničku školu su upisivali đaci iz unutrašnjosti koji su izgradili i Dom učenika pored ove obrazovne ustanove. Danas u njemu žive učenici koji pohađaju različite obrazovne ustanove.
– Sada upisujemo sve manje učenika iz drugih mesta jer su otvorena odeljenja geodetskog tehničara i u školama širom Srbije. Ali, mi smo i dalje jedina škola u zemlji koja ima obrazovni profil Geodetski tehničar – geometar – navodi Snežana Pandurović Aleksić.
Tradicionalno u ovu školu se upisuju učenici čiji se roditelji ili bližnji bave ovom profesijom. Nastavni plan je baziran na stručnim predmetima koji čine 60 odsto, a đaci nemaju časove likovnog, biologije, muzičkog, hemije…
Ove godine upisano je šest odeljenja prvog razreda, i nastavu pohađa oko 500 đaka.
Oko 10 odsto đaka odlazi na Građevinski fakultet, oko 50 odsto upisuje Visoku građevinsku geodetsku školu, dok oko 40 odsto nastavi posao u struci ili pronađe sebe u nekim drugim oblastima.
Ova obrazovna ustanova ima 70 zaposlenih, a njih 15 su njeni bivši učenici
Nagrade za najbolje đake
Fondacija za nagrađivanje učenika „Živko Čukuranović” postoji 11 godina i nosi ime po pokojnom profesoru.
– Mi smo jedinstvena škola u Srbiji koja ima ovakav fond koji sredstva prikuplja isključivo od plata prosvetnih radnika, gde se određen procenat odvaja i ide upravo u taj fond. Često pomognu i članovi porodice profesora ili bivši učenici koji su uspešni, a sva novac služi isključivo za nagrađivanje najboljih đaka struke. Živko je na najbolji način umeo da približi učeniku kako da se postavi sutra u situaciji na terenu – ističe direktorka.
Đaci se nagrađuju i za najbolju „Fotku sa prakse”. Kada odu na praktičnu nastavu, koja je obavezna u svakom razredu, mogu da naprave fotografiju i pošalju na konkurs.
politika.rs
