„Napadač se onda udaljio, i na dalje se na snimku ne vidi tačno šta radi mom bratu, ali se vidi da njemu odskaču noge od jačine udaraca“.
Zoran Nedeljković (62) preminuo je 29. maja 2023. od posledica brutalnog prebijanja koje se dogodilo mesec dana ranije u beogradskom naselju Zvezdara, kada je došao u obilazak kuće koju je kupio.
– Moj brat je kupio kuću u lošem stanju i počeo da je renovira. Svratio je da proveri šta su majstori tog dana uradili, i na kapiji video napadača kako prenosi kese iz kupovine sa roditeljima. Moj brat je otišao da im kaže da pomere ogradu na delu zemljišta koji je zakonski predviđen za korišćenje, a oni su ga samoinicijativno zagradili. Oni su oko 15 minuta normalno razgovarali. Napadač i roditelji su krenuli kući, a on je navodno nešto dobacio mom bratu, pa je moj brat nešto njemu odgovorio – rekla je Zagorka Martinović.
Ona je objasnila da mu se tada napadač uneo u lice i kada je preminuli pokušao da ga odgurne, napadač ga je uhvatio za ruku, udario ga pesnicom u glavu, bacio ga na zemlju i šutnuo ga dva puta „toliko jako da je on odskakao“:
– Napadač se onda udaljio, i na dalje se na snimku ne vidi tačno šta radi mom bratu, ali se vidi da njemu odskaču noge od jačine udaraca. Otac napadača je iskoristio svoje pravo da ne svedoči jer navodno nije bio prisutan priliokm napada jer je otišao da preparkira auto, ali na snimku se vidi da se on vrlo brzo vratio.
Ona je navela i da je prilikom konsultacije sa jednim lekarom saznala da „kada se lomi lobanja na drugom spratu, to se čuje do četvrtog, i da se lobanja ne može slomiti od dva udarca patikom“, kao i da sumnja da je otac osumnjičenog učestvovao u napadu.
– Mama me je pozvala da kaže da on nije došao kući, počeli smo da ga tražimo. Kada smo pozvali policiju i bolnicu saznali smo da je u Urgentnom centru, a lekarka mi je rekla da je u komi i da ga je tuklo više lica. Ja sam pitala odakle joj to, nije mogla da se seti. Moj brat je parkirao auto na nekih 50 metara odatle. Da se on vratio u kola, on bi umro u njima. On je veštački bio održavan u životu tih mesec dana, jedini razlog što je i toliko preživeo je to što je bio u bolnici – rekla je sestra preminulog.
Ona je objasnila i kako je osumnjičeni postupao nakon svog krvavog napada, ističući da je obavio veliki broj poziva, ali da nije poznato ko je zapravo pozvao policiju, ni da li su u pitanju očevici:
– Policija dolazi nakon više od 20 minuta, pola sata. Itraga je trebala da bude sprovedena, da se vidi koga su oni zvali, ko je zvao policiju. Da li su policiju zvali očevici? Dan posle napada neki momak je napisao da je jezivo bilo videti starijeg čoveka koji obliven krvlju ide ulicom i traži pomoć. On je ustao posle svega, odeća i lice su mu bili potpuno krvavi. Naslonio se na automobil neke devojke i rekao je „vozi me kući“. Ona je mislila da je upucan, toliko je krvi bilo.
Napadač je uhapšen, ali mu nije određen pritvor, pa je pušten je istog dana. Sestra preminulog rekla je i da je majka po dolasku patrole brzo otišla da ispriča njihovu verziju priče, a da su napadača i njenog brata zajedno prevezli u bolnicu, jer je i on imao povrede.
– Moj brat je bio komunikativan do jednog momenta, a onda je počeo da se gubi. Kad su videli povrede koje ima, odmah su ga stavili u veštačku komu. Obdukciju veštači jedan čovek, koji je dao izveštaj da su povrede na napadaču zadate od strane mog brata. On je trebao da pogleda i snimak, što nije učinio – rekla je ona.
kurir.rs
