Pet ulica u prestonici obeležavaju Prvi maj kao svoj imendan. To su Prvomajska ulica u Zemunu i na Zvezdari i Ulica 1. maja u Borči i čukaričkim naseljima Železnik i Velika Moštanica. Nazivi se lako pamte i od nastanka te ulice nisu menjale imena, tvrde neki od najstarijih žitelja, koji su zagazili već u osmu deceniju. Oni su saglasni da ove imenjakinje jedino ponekad poštarima pomrse konce, ali koverte i posle lutanja stižu na pravu adresu.
Maksima da je teško neprimećen proći ulicama u predgrađu jer se u njima svi znaju i pozdravljaju – tačna je. U sokačetu Prvi maj u Železniku stanari su zapazili reportere odmah, iako zaokupljeni poslom oko cveća, glancanja automobila, igranja s kućnim ljubimcima… Onome ko se prvi put ovde nađe za oko zapinje i veš koji se suši okačen na žici, ispred zgrade. U ograđenom travnatom kutku maštovito je od različitih materijala napravljen grb Srbije, hteli smo da doznamo ko je kreator, ali mladići su krpili gumu na biciklu i savetovali da ko god može uživa u proleću, koje je donelo darove u njihovu uličicu.
Pauzu je rado zbog gostiju napravio penzioner Miroslav Živojinović, duhovito podsećajući da se u susret Međunarodnom prazniku rada valja i odmoriti.
– Nekada smo se okupljali i slavili, sada se ta navika gasi, ali se ipak mahom stariji druže. Imamo gde da se sastanemo i pripremimo roštilj ili posluženje – objašnjava ovaj vedri sedamdesettrogodišnjak, koji se tu još u detinjstvu doselio iz centra grada. Kaže, nisu godine promenile lice ulice. Dobro se drže zgrade od svega nekoliko spratova, koje su gradili nemački zarobljenici 1948. godine, od „pune” cigle. Miroslav, poklonik prirode, kao i njegovi susedi, trudi se da zasadi što više drveća, pa s ponosom pokazuje na četinare, orah, trešnju, španski bagrem… Na krošnje, ali i terase sleću ptice, nekad su prednjačile laste. Za svoje najveće blago on smatra porodicu – četvoro dece i devetoro unučića.
I mladima i starima ovde je prijatan boravak jer nema buke. „Korzo” omeđen ulicama Radnih akcija i Titove ulice, dugačak je oko 300 metara.
Prava oaza je i u Velikoj Moštanici, gde je Ulica 1. maja – glavna. U njoj mirišu jorgovani i voćke u beharu. Duž ove štrafte nema stambenih zgrada, a lepom je čine uređena dvorišta porodičnih kuća. Istina, stanari su od 1. septembra prošle godine do ovog vikenda morali da se naviknu na buku i prašinu, zbog rekonstrukcije vodovodne mreže koja je obuhvatala i Ulicu 7. jula. Naša ekipa je zatekla radnike JP „Vodovod i kanalizacija” koji su obavljali završno uređivanje.
– U ovoj ulici žive vredni ljudi – hvali starosedelac Dušan Stanošević svoje komšije pa kroz osmeh dodaje da to može biti povezano i sa imenom ulice.
– Naravno, kad se radi, čovek se trudi i da sebi da oduška. Sećam se da se ranije obeležavao Praznik rada, biće da su to sada preuzeli mlađi – ističe deda Dušan pa, videvši da u mu susret ide poznanik, penzionisani učitelj Miroslav Marinković, mahnu mu da nam se pridruži u ovom razgovoru.
– Sve što ističe prave vrednosti trebalo bi očuvati i negovati. Ovde je 1863. godine rođen i živeo pisac Svetolik Ranković. Ovo mesto ima svoju istoriju i njome može da se podiči, ali u njega bi valjalo i ulagati. Oživeti ga kulturno i u svakom drugom pogledu – priča pedagog. On takođe veruje u pokretačku energiju mladih.
A mladima se sviđa njihova pitoma Moštanica. Student Vasilije Prokić kaže da dobro usklađuje obaveze, od kojih većinu obavlja u gradu, ali za prvomajsko slavlje ipak neće imati vremena, iako ga na to podseća upravo ulica u kojoj živi.
Danijela Mrkić udajom je došla u ovo naselje i smatra da je odlično za porodice sa decom, ali da im fali opremljeno igralište. U njenom susedstvu sve porodice imaju troje ili četvoro mališana.
– Druženja i okupljanja su uobičajena u ovakvim sredinama, ali naravno kad se obave poslovi u bašti i voćnjaku, jer uglavnom svi uzgajaju povrće i voće, pa se zdravo hranimo, a kraj je vetrovit pa je tako i vazduh čist. Fabrika nema. Za praznike će oni koji nemaju posla oko okućnice da prošetaju do obližnje Đorićeve bare. Ona je mnogima bila mesto za drugovanje tokom pandemije virusa korona – kaže Danijela.
Prvomajski uranak je za grupu srednjoškolaca poseban doživljaj, ali društvo se raziđe i na druga izletišta pa nema ko da se prihvati organizacije.
– Za logorsku vatru i celodnevni boravak pod otvorenim nebom potrebno je da posluži stabilno vreme, bez padavina, i u Borči imamo gde da praznujemo – veli Dragan Jovanović iz borčanske Ulice 1. maja. Mnogi žitelji planirali su odlazak na odmor ili dočekuju goste.
Za razliku od prigradskih, Prvomajska ulica u Zemunu je od najprometnijih u ovoj opštini.
– Ako izostavimo Glavnu, ovde možemo da nađemo sve što nam je potrebno. Od kolača, preko voća i povrća, do slikovnica. I uvek ima naroda, što je nezgodno kada žurimo ili dok sam bila trudna pa sam se plašila da me neko ne udari u stomak – govori za naš list Janja Nedić, majka četvorogodišnjeg dečaka, opisujući zemunsku Prvomajsku ulicu.
To je još jedna ulica koja je dobila ime u čast obeležavanja jednog od državnih praznika. Administrativno, pripada opštini Zemun u obodnom delu naselja Sava Kovačević. Počinje od Ulice dr Nedeljka Ercegovca, na jugu i u dužini od oko 500 metara pruža se u blagom luku ka severu sve do Pazovačkog puta (prema saobraćajnici T-6) i sa njim se stapa u jedinstvenu celinu, na krajnjoj tački lesnog brega. Na južnom kraju ukršta se sa četiri ulice: Dr Nedeljka Ercegovca, kojom se spušta se sve do Ulice Tošin bunar, Prigradskom, kojom je povezana sa Ugrinovačkom ulicom, Đorđa Pantelića, kojom se spušta Kalvaricama sve do Spirtine ulice i Tošinog bunara, i Zlatiborskom, kojom je povezana sa naseljem Marija Bursać.
I zaista, u njoj se može naći sve. Smena starih i novih fasada nudi bezbroj mogućnosti. U jednom potezu Zemunci mogu da odu na pijacu u naselju Sava Kovačević, da popiju kraft pivo u pivnici koja nosi naziv po istom državnom prazniku, ispeku prase, srknu kafu, obuku se po poslednjoj modi, kupe kućnog ljubimca i hranu za njega, napune torbu najboljim primercima domaće i svetske književnosti i napune kuću cvećem i balonima, kao i da svrate do vulkanizera.
U Prvomajskoj je OŠ „Kraljica Marija”, koja je zavedena kao spomenik kulture. Sazidana je 1901. godine da bi služila kao niža pučka mešovita škola u Francenstalu, starom zemunskom predgrađu sa uglavnom nemačkim stanovništvom. Nemačka osnovna škola je ovde radila do 1918, a potom „Kraljica Marija”. Posle Drugog svetskog rata preimenovana je u „Školu broj 37” i „Školu broj 14”, sve dok nije dobila današnje ime OŠ „Petar Kočić”. Godine 1956. sagrađena je još jedna zgrada koja je pasaralom spojena sa starom školom. Cela zgrada i danas služi kao nastavni objekat.
– Ja sam išao u ovu školu i, iako smo se mi preselili, uspeo sam sina da upišem tu jer sam hteo da i on ovde provede svoje đačke dane – ponosno kaže Marko Jovanović.
Zemunci hvale svoju Prvomajsku.
– Odavde mogu bilo gde. „Petnaesticom” sam začas kod „Zelenjaka”. Ako me ne zakači gužva na mostu, odlično sam povezan sa onima sa druge strane reke. Živim ovde već 15 godina kao podstanar i ne bih je menjao ni za šta – rekao je Petar Živić o Prvomajskoj dok je čekao pomenuti autobus. O rođendanu svoje ulice, baš kao i žitelji Prvomajske na Zvezdari, razmišljaće sledećeg proleća, a sada će svako na svoj način da obeleži Međunarodni praznik rada.
(Politika.rs)
