Na upravo završenom festivalu Internacionalni teatarski susreti Brčko distrikta Bosne i Hercegovine, predstava „Kuća“ po tekstu Nebojše Ilića, a u režiji Voje Brajovića i produkciji našeg pozorišta, osvojila je tri nagrade: nagradu za najbolji dramski tekt, nagrada za najbolju mladu žensku glumicu Ivani Zečević i nagradu za najbolju mušku ulogu Nebojši Iliću.
Stručni žiri festivala, u sastavu Dubravka Crnojević Carić, akademska glumica, redatelj i teatrolog, Slobodan Unkovski, pozorišni redatelj i Osman Arslanagić, profesor scenografije i kostimografije, jednoglasno su doneli odluke o nagradama ovogodišnjih Susreta. U obrazloženju za nagradu za najbolji dramski tekst za komad „Kuća“ između ostalog stoji:
Kuća je i precizno a duhovito dramaturški složena. Predstavom, pa tako i tekstom, dominira rečenica: „Kuću nemam, joj!“Reč je o okvirnoj kompoziciji, o predstavi koju otvara, ali i zatvaraju rečenice Ćerke. Ona je ta koja je prvim odlaskom iz rodnog grada osuđena na večno lutanje, kako po sinhronijskoj osi, tako i onoj povesnoj, dijahronijskoj. U potrazi je za Kućom, sve do trenutka kada shvata da je tek konačnim odlaskom s ove životne ravni, nalazimo. U tekstu se meša realno i irealno, svet živih i svet mrtvih, otvaraju se ulasci u raznolika stanja svesti (stanje budnosti, stanje sanjanja i rađanja snova što više nisu samo naši, već porodični, stanje omamljenosti opijatima i slično). Dijalozi su životni i bogati, kako humorom, tako i simbolikom.
Ivani Zečević je pripala nagarda za najbolju mladu žensku glumicu, za ulogu ćerke. Žiri je svoju odluku ovako obrazložio:
Ivana Zečević briljirala je svojom lakoćom igranja, veseljem bivanja na pozornici, dubokom emotivnošću, ali i zrelošću, svešću o onome što i zašto gradi radeći na svojoj ulozi. Njena uloga otvara i zatvara komad. Uloga je to i svojevrsne naratorke, svedokinje i protagonistkinje. Uloga Ćerke zahtevna je i stoga što „vodi“ celi komad, neprekidno je prisutna na pozornici, ona je ta koja beskompromisno ulazi u razne teme: tematizuje odnos gubitka – gubitka Majke, gubitka kuće, gubitka staništa, šire porodice, prijatelja; Jednako tako problematizuje odnos spram Oca koji je kompleksan – puno je tu ljubavi, razumevanja, ali i sukoba. Progovara o odnosu spram sredine u kojoj se našla, a u kojoj je ona jedna od „obojenih“; kao i odnos spram Dede, otvarajući i teme rusovskog povratka prirodi.
Sve je ovo mlada Ivana odigrala s fascinantnim mirom u sebi a paralelnim nemirom, energičnošću, duhovitošću, šarmom – kojim nas je darivala s pozornice. Ona je glumica koja je u stanju jednu repliku, jednu pesmu, jednu rečenicu, interpretirati na niz raznih načina, a uvek jednako „pokriveno“, verodostojno i dojmljivo.
Nebojša Ilić je dobio nagradu za najbolju mušku ulogu, ulogu oca u predstavi „Kuća“. U obrazloženju nagrade između ostalog stoji:
Glumac, Nebojša Ilić, zadivio nas je preciznošću, radošću i virtuoznošću igranja. Govorimo „igranja“ – jer je to glumac koji (se) igra. On (se) igra s partnerima, s tekstom, s problemima u vazduhu koje dotiče svojom desnom rukom – za koje se pravi da ih ne oseća i ne vidi, ali oni su tu, poput komaraca, poput skrivenog ugruška, poput lagane paralize ili grča što se javlja u njegovom telu.
Naime, uloga Oca igrana je precizno: uključujući vidljivo i nevidljivo, izrečeno i neizrečeno – Nebojša Ilić gradi lice koje ne govori otvoreno o svojim problemima, zato ima somatskih problema. No, na tome se ne insistira verbalizirajući problem. Narativizacija, naime, guta zbivanje…
Sledeća izvođenja komada „Kuća“ na matičnoj sceni Zvezdara teatra su zakazana za 10. i 18. novembar, a predstavu će moći da pogleda i publika u Ubu, 13.11. zatim u Sokobanji 23.11. Aleksincu 24.11. i Požegi, 29.11.
zvezdarateatar.rs
