Žena je godinama u zgradi u Blagajskoj ulici, a komšijama je život nepodnošljiv, zbog, kako kažu, ponašanja 60-godišnje komšinice
U Blagajskoj ulici u beogradskom naselju Zvezdara, kažu, ne mogu više da tolerišu postupke svoje komšinice. I to je skoro tipična rečenica stanara mnogih zgrada. Kompromis je neophodan kada se stambeni prostor deli sa drugim ljudima, ne samo zbog dobrosusedskih odnosa. Darko Dujović, načelnik Komunalne policije, kaže da je buka u stanovima najčešći problem, da se često dešava i zauzimanje zajedničkih prostorija, i objašnjava kako policija postupa u tim slučajevima.
– Napada decu, starije, baca stvari sa zgrade, ima napade kada se dere, preti nam da će nas zapaliti, napasti – kaže stanarka Jelena Spajić.
Komšinica živi sama, bez vode i struje, gomila otpad u stanu. Prijavljivali su to na mnoge adrese, a pre dva dana su zajedno došli Hitna pomoć, policija i socijalni radnik.
– Na neki način su obećali da će da je zbrinu. Uveče se samo vratila kući i videli smo da je ušla u zgradu – kaže stanarka Hristina Ribić.
Komšije misle da su nemoćne, ali inspekcija može da uđe u stan
Mnogo je požara u zgradama zbog unošenja otpada, loženja parketa. Kako je stan zagarantovana privatna svojina, komšije misle da su nemoćne sve dok otpad ne zakrči hodnik, prolaz, podrum.
Tada može biti nadležan komunalni inspektor, ali postoji efikasan put. Treba pozvati sanitarnu inspekciju, koja ima načina da uđe u stan.
Skidanje sijalica, stalno kvarenje lifta, prosipanje vode, bacanje otpada kroz prozor, česte su nedaće u zgradama.
Nesvesno, a često i namerno ponašanje, proširilo se na sastanke stambene zajednice, gde se donose ključne odluke.
Kada reaguje policija
Ima fizičkih i verbalnih pretnji, podnošenja prijava. Advokat Aleksandar Radivojević kaže da je upravnik zgrade taj koji ima ovlašćenja da reprezentuje zgradu, koja je sad po pravnoj teoriji pravno lice.
– Dakle, i ta zgrada ima pravo da zahteva određene delatnosti od onoga ko ugrožava interese zgrade – dodaje Radivojević.
Asocijalno ponašanje je kršenje kućnog i javnog reda, i advokat Radivojević kaže da svako, pre svega upravnik, mora odmah da pozove policiju koja će napraviti zapisnik.
Taj zapisnik predstavlja osnov svima za pokretanje postupka kako bi se nadoknadila šteta.
– Ukoliko se radi o izvršenju krivičnog dela koje je uzrokovano određenim, recimo, psihičkim problemima ili uzimanjem narkotika ili alkoholemijama i tako dalje, javno tužilaštvo kada vodi postupak ima pravo da izrekne, odnosno predloži mere bezbednosti kao što je obavezno psihijatrijsko lečenje, obavezno lečenje narkomana ili alkoholičara i tako dalje – objašnjava Radivojević.
Centar za socijalni rad postupa na osnovu nalaza psihologa
Centar za socijalni rad nije nadležan u situacijama kada se krši kućni red, pogotovo ako je reč o poslovno sposobnoj osobi.
Međutim, može, na osnovu nalaza psihologa ili neuropsihijatra, da pokrene postupak lišavanja poslovne sposobnosti i da takvoj osobi odredi staratelja, odogovorio je RTS-u Centar za socijalni rad.
Kazne 5.000 dinara, ali samo ako policija zatekne prekršaj
Što se tiče sankcija, za fizičko lice kazna je 5.000 dinara za većinu prekršaja, osim paljenja otvorenog plamena.
Komunalna policija, objašnjava načelnik Dujović, ne može da sankcioniše nekog samo na osnovu prijave ili nečije izjave, već samo u situacijama kada se pojavi i zateknu buku.
Kućni red – u kojim periodima mora da vlada apsolutni mir
Prema propisima, u vreme kućnog reda mora vladati apsolutni mir, ne može se praviti bilo kakva buka, ne mogu se izvoditi bilo kakvi radovi, ne mogu se koristiti čak ni mašine za održavanje zelenila oko zgrade.
– Ranije je bilo malo duže, bilo je od 12 do 18 časova, sada je to skraćeno, pa je od 16 do 18 časova radnim danima i od 22 uveče do 7 ujutru narednog dana, s tim što je vikendom produženo, pa je od 14 do 18 u danima vikenda u toku dana, uveče je od 22 do 8, odnosno od 22 do 10 nedeljom – navodi načelnik Komunalne milicije.
(Telegraf Biznis/Glas javnosti)
