Pravoslavni vernici danas proslavljaju Vaskrs, najveći i najstariji hrišćanski praznik koji se slavi u spomen na Hristovo vaskrsnuće, njegovu pobedu nad smrću i nad grehom.
Redakcija portala Zvezdara Vesti žele svima koji slave da najveći hrišćanski praznik provedu u miru, slozi, veselju i zdravlju sa vašim najmilijima.
Želimo vam sreću, mir, blagostanje, lični i poslovni uspeh.
Vaskrs je jedan od najvećih i najradosnijih hrišćanskih praznika koji slavi Hristovo vaskrsnuće, odnosno njegov duhovni, ali i fizički povratak nakon smrti. Za ovaj praznik vernici se pripremaju vaskršnjim postom, najdužim postom u pravoslavlju, koji traje sedam nedelja.
Kada svane dan Vaskrsenja Hristova, sa svih tornjeva pravoslavnih hramova, dugo, zvone sva zvona, i javljaju dolazak velikog praznika. Domaćin sa svojom čeljadi odlazi u crkvu na svetu vaskršnju službu. Posle službe, narod se međusobno pozdravlja rečima: „Hristos Vaskrse!“ i „Vaistinu Vaskrse!“ Taj pozdrav traje sve do Spasovdana.
Kad se dođe iz crkve kući, svi se ukućani međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i ljube. Domaćin onda pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane koji stoje na molitvi, predaje nekom mlađem kadionicu i ovaj kadi celu kuću. Ukoliko se ne ume da otpeva vaskršnji tropar, naglas se čita „Oče naš“ i druge molitve koje se znaju napamet, ili se čitaju iz molitvenika. Posle zajedničke molitve, ponovo, jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu.
Običaji i verovanja
Žene nisu prale, tkale i radile druge teže ženske poslove.
Na Uskrs se ustaje rano, ali se na spavanje ne ide pre ponoći, jer ako legnete ranije, veruje se da ćete onda do narednog Uskrsa biti pospani i lenji.
Trebalo bi da se umijete hladnom vodom u koju su potopljeni dren, bosiljak i crveno uskršnje jaje.
Na ovaj dan svi ukućani i prijatelji se kucaju jajima uz vaskšnji pozdrav.
Običaj je i da se deca dodirnu crvenim jajetom da bi bila crvena i zdrava tokom cele godine.
Gosti koji dođu u kuću daruju se uskršnjim jajetom, koje je simbol obnavljanja prirode i života, i radosti kako za onog koji prima, tako i za onog koji daruje.
Kurir.rs
