Spomenik Puškinu
Spomen obeležje jednom od najboljih ruskih pesnika i ocu moderne ruske književnosti, Aleksandru Sergejeviču Puškinu nalazi se u parku „Ćirila i Metodija”. Spomenik od bronze, rad ruskog vajara Nikolaja Kuznjecova Murmoskog, težak 300 kilograma i visok dva metra, poklon je Ruske Federacije srpskom narodu.
ALEKSANDAR SERGEJEVIČ PUŠKIN (1799-1837)A.S. Puškin potiče iz najstarije,ali osiromašene ,plemićko-spahijske porodice Rusije. Zahvaljujući bogatoj očevoj biblioteci stekao je solidno obrazovanje. Od stranih vaspitača je naučio francuski jezik koji je lako govorio kao i ruski , a rano je naučio izvorni ruski narodni jezik, koji će uvesti kasnije, kao pesnik, u rusku knjizevnost. Simpatisao je socijalne pokrete, bio je na strani dekabrista, pisao političke epigrame na račun cara Aleksandra. Prognan je na jug Rusije, na Kavkaz i u Besarabiju gde je proveo četiri godine.Te godine je posvetio pisanju poema „Cigani” i „Kavkaski zarobljenik” i počeo pisati roman u stihu „Evgenije Onjegin”. Car Nikolaj I je pokušao da dovede Puškina na dvor postavljanjem za cenzora, ali to nije moglo da smiri slobodoljubivog Puškina. Otpušten je iz službe i prognan u Mihajlovsko, selo svojih roditelja. Poslednje godine života Puškin je proveo u Petrogradu. Izgubio je život u dvoboju braneći čast svoje žene 1837. godine.
Poeme: „Ruslan i Ljudmila” (1820), „Kavkaski zarobljenik” (1820-1821), „Cigani”(1824), „Poltava”(1828), „Kućica u Kolomni” (1830), „Bronzani konjanik” (1833). Romani: „Evgenije Onjegin” (1823-1831), „Kapetanova kći” (1836). Pripovetke: „Pripovetke Belkina” (1831), „Pikova dama” (1833). Drama: „Boris Godunov” (1825).
Puškin ima veliki značaj kao osnivač ruske nacionalne književnosti.
