Dolaskom visokih temperatura potrebe našeg organizma se menjaju, jer pojačano znojenje dovodi do gubitka tečnosti, ali i važnih minerala i vitamina koji su ključni za normalno funkcionisanje tela.
Docent doktor Srđan Marković, specijalista interne medicine i gastroenterologije u Kliničko bolničkom centru Zvezdara za Euronews Srbija kaže da voda nekada nije dovoljna da hidrira organizam.
„Čovek gubi tečnost, znojenjem, ali i mokrenjem, još ako dobije letnji stomačni virus, postoje povećani gubici i tu naravno ne nadostaje samo voda, nego i elektroliti – kalijum, natrijum, magnezijum, kalcijum“, kaže dr Marković.
Od tih elektrolita zavisi funkcionisanje mišića, kao i onog najvažnijeg – srca – ali i mentalno zdravlje, objašnjava naš sagovornik.
„Balans unosa tečnosti, vitamina, i minerala, ali naravno uz balansirane obroke, sprečavaju umor, iscrpljenost i malaksalost. Nekad se ljudi bude umorni, a možda je ono što im nedostaje malo natrijuma, ili kalijuma i to možemo da sprečimo ako imamo izbalansiran unos tih elektrolita i malo i vitamina, obično onih hidrosolubilnih, koji ukoliko se nađu u višku u organizmu, oni se izmokre“, ističe dr Marković.
Za koga je dehidracija najopasnija?
Mnogi već znaju da vodu treba piti u umerenim količinama i pre nego što se javi žeđ, jer je ona znak da je do dehidracije već došlo. Ipak, kada se tečnost i elektroliti ne nadoknade na vreme, to može biti veoma opasno za određene grupe ljudi.
„Imate hronične pacijente i starije ljude sa komborbiditetima, kojima je malo dovoljno da dođe do poremećaja homeostaze, odnosno tog balansa elektrolita u organizmu, pa da dođe do nekog ozbiljnijeg zdravstvenog problema. Takođe su deca i bebe skloni dehidraciji, ali i sportisti“, objašnjava dr Marković.
Na tržištu postoji veliki broj preparata za nadoknadu elektrolita i hidrataciju, ali ponekad je ključ u jednostavnosti.
Internista savetuje da se povremeno uzaju šumeće tablete sa vitaminima i mineralima, ali da treba voditi računa da se one rastvaraju u posudama koje su termostabilne.
Značaj kvalitetne ishrane u letnjim mesecima
Kao gastroenterolog, dr Marković često ističe značaj dobrog mikrobioma creva, čijem održavanju mogu da pomognu probiotici.
„Loše bakterije izazivaju nadutost i mogu da naprave te poremeće crevnog praženja, a nekad dovedu i do drugih bolesti. Probiotici su zapravo dobre bakterije i mogu da budu sastavni deo onoga što čoveka čini zdravijim, tako da ih treba uzimati svaki put kada ljudi promene sredinu“, kaže stručnjak.
Okosnica zdravog života je i zdrava ishrana sa ozbalansiranim energetskim vrednostima i makro i mikronutrijentima, a dr Marković savetuje svoje pacijente da se vode krilaticom da čovek ne živi da bi jeo, nego jede da bi živeo.
„Normalno da čovek ima tri glavna obroka, dve užine i da ne jede posle 20 časova. U tom kvalitativnom delu je upravo taj neki balans bitan. Negde je bitno da čovek, ukoliko je zdrav, nema nikakvu dijagnozu, to rasporedi adekvatno, da nema preterivanja ni u čemu“, objašnjava gastroenterolog.
To je nekad lakše reći nego učiniti, ali je onda potrebno potražiti i pomoć stručnjaka.
euronews.rs
