Radost probe, radost izvođenja je prvi u nizu tekstova koji delimo ovog leta sa vama iz publikacije Na radost publike koja je objavljena povodom 40 godina postojanja Zvezdara teatra. Protekla sezona je bila u znaku ovog jubileja, a tekst pred vama je deo onoga kako naše pozporište i publiku doživljavaju glumci koji su deo Zvezdarine galaksije. Glumica Isidora Simijonović je napravila osvrt na svoje početke u Zvezdara teatru i na sve ono što je raduje igrajući u našem pozorištu.
Zvezdara teatar je najposećenije gradsko pozorište i ja sam sigurna da je jedan od glavnih razloga negovanje savremenog domaćeg dramskog teksta. Preko domaćeg teksta se glumci i autori obraćaju našem čoveku, i to je nešto što publika nepogrešivo prepoznaje. Ja volim i svetsko savremeno i postdramsko pozorište, volim različite vrste pozorišta, ali sigurna sam da je jako važno da postoji pozorište koje neguje ovo što neguje Zvezdara teatar: pozorište koje govori o nama, kakvi smo to mi, koji su to naši problemi, pa sad, da li im se malo nasmejemo, ili ih pogledamo s neke druge strane, ali svakako se obraća nama i govori onama.
Drugi razlog je to što ja ne poznajem nijednog glumca koji ne voli da igra u Zvezdari, što mislim da je jedan jako važan, i moguće ključni faktor uspeha Zvezdare, a to se onda nekako prenese i na publiku: ta radost naša da budemo ovde, da radimo ovde i da stvaramo ovde. Od proba, pa do svih tih izvođenja. Zvezdara je kuća svih glumaca, iako nema ansambl. Meni je jako važno da igram u različitim pozorištima, upravo zbog te razmene i zbog toga što te saradnja sa svakim novim kolegom izgrađuje kao glumca.
Ja sam jednu od svojih prvih predstava odigrala ovde, i to je bila Gozba, Filipa Vujoševića, u režiji Veljka Mićunovića, 2016. godine. Tada sam imala jednu drugu vrstu treme u odnosu na onu koju imam sada. To je bila početnička trema, jer mi je bilo neverovatno da igram sa glumcima koje sam jako dobro znala i cenila i obožavala. Ali u Zvezdari je taj proces prošao bezbolno, i onda se odmah zatim desila Osama, tako da ja, u stvari, sve vreme otkad radim u kontinuitetu, sve vreme igram u Zvezdari.
Zvezdara je meni konstanta u odnosu na sva druga pozorišta, čak i pre nego što sam se zaposlila u Beogradskom dramskom pozorištu, i to malo objašnjava taj osećaj, da mi, kad god imamo predstavu ovde, imamo osećaj da dolazimo na neko svoje mesto, jer se tu osećamo dobro.
Isidora Simijonović, glumica
(deo iz publikacije Na radost publike, autora Vladimir Đurđevića i Marka Misirače)
zvezdarateatar.rs
