U okviru festivala u Aranđelovcu odigrane su tri duodrame, dve monodrame i jedan stendap
Aranđelovac – Umesto početkom februara, Drugi festival kratkih pozorišnih formi koji organizuje Centar za kulturu Aranđelovac, pobednika je dobio tek ovih dana. Naime, predstava „Voz” Zvezdara Teatra koja je trebalo da bude odigrana poslednjeg dana festivala, odložena je zbog bolesti glumca, a onda je ove nedelje odnela i pobedu. Ovu duodramu inspirisanu delom Kormaka Makartija režirao je i adaptirao Voja Brajović koji sa Sergejem Trifunovićem i glumi, a publika u Aranđelovcu ispratila ju je ovacijama. U „Vozu” se sreću profesor ateista koji je pokušao da se ubije i bivši robijaš i ubica koji je iz zatvora izašao promenjen, sa verom u Boga.
– U burnim vremenima, umetnost je najbolja borba protiv totalitarizma, protiv nečega u čemu danas živimo i nadam se da će to biti u svesti ljudi. Predstava se pita da ako ima Boga, koji je stvoritelj i tvorac svega, da li se on uopšte meša u naše živote. Očigledno je da on jako pasivno posmatra stvari, a to je moje gledište, ali da mu je stalo do onih ljudi koji u njega ne veruju. Predstava ima optimističan pogled na život i na smisao življenja. Sve je život. I sekund pre smrti je život i treba ga slaviti. Treba sumnjati što i u Jevanđeljima uvek postoji, jer po mom mišljenju, sumnja proizvodi kreativnost, dok dogma zaslepljuje čoveka i čini ga stadom. Mislim da je svaki čovek, svaka individua posebna dragocenost na ovoj planeti – rekao je Voja Brajović ističući da nema većeg zadovoljstva za glumca nego kada oseti da je svoje emocije doživeo i predao ih onome ko gleda.
Predstava „Voz” za koju je Trifunović rekao da kada se završi, praktično tek tada počinje, imala je premijeru 2015. godine i više od 200 izvođenja do danas u zemlji i dijaspori.
Ključni faktor kratke pozorišne forme jeste njihova pristupačnost publici, a ove godine se takmičilo još pet veoma zapaženih ostvarenja.
Festival je otvorila i posebnu pažnju izazvala svevremenska „Demokratija” ili „Demokratij(c)a” Zijaha Sokolovića koja je podsetila na ideju ovog oblika vladavine kroz istoriju i literaturu – od Stare Grčke do danas. U ovom komadu, sa Sokolovićem igra Dražen Šivak, ali je uloge dobijala i publika iz prvih redova.
Intimna ispovedna drama Mie Begović „Sve što sam prešutjela” emotivno je dirnula publiku u Dvorani „Park”. Igrajući sebe samu, glavna junakinja je konačno progovarila o svemu što je godinama potiskivala, suočavajući se sa posledicama svojih odluka i tišine koja ju je oblikovala.
– Koliko privatnosti dati, to je pitanje koje sebi postavljam od 2016. godine otkad igram ovaj komad. U ovoj monodrami se prisećam nekih krasnih predstava koje su nastale u Beogradu sa Lanetom Gutovićem „Ko se boji Virdžinije Vulf”. Igrala sam u Sava centru pred 16.000 ljudi i sećam se velikog Kornelija Kovača i kako da ne pomenem sve te ljude kad su oni mene formirali – prokomentarisala je Mia Begović koja je nastupala u crnoj elegantnoj haljini svoje sestre Ene.
Urnebesni stendap specijal „Svakodnevna koma” Ivana Tomića kroz humor istražuje apsurde svakodnevnog života koji počinju od jutarnje kafe i traju do večernjih vesti. Tomić je duhovito analizirao kako smo svi pomalo zaglavljeni u rutini koju nazivamo životom.
Četvrta na programu je bila duodrama savremenog japanskog pisca Kokija Mitanija „Akademija smeha”, zasnovana na istorijski istinitim činjenicama. Kroz seriju duhovitih scena i neočekivanih obrta, predstava istražuje različite oblike ovog žanra. Komediju koja se bavi pitanjima slobode govora i umetničkih sloboda i odigrava u neobičnoj školi gde se izučava umetnost humora, režirala je Milica Kralj čije je prisustvo u gradu pod Bukuljom uveličalo izvođenje komada. Na kraju najizvođenije duodrame Ateljea 212 tokom prošle sezone, Goran Jevtić i Uroš Jakovljević razvili su transparent „Studentski zahtevi su i naši zahtevi” čime su publiku podigli na noge i izazvali dugotrajan aplauz i uzvike „Bravo!”.
Premijerno je izvedena monodrama „Sujeverice” reditelja Dejana Cicmilovića koju je iznela Aranđelovčanka Marija Knežević. Komad je inspirisan četvoroknjižjem etno-zapisa „Sujeverice i druge reči” Branka V. Radičevića koji je adaptirala i dramatizovala Ljubinka Stojanović. Kroz priču o tri generacije žena, predstava istražuje kako sujeverja i drevni običaji utiču na naše moderne odluke i odnose. Ovo je bila lepa prilika za podsećanje na autentičan „šumadijski” narodni govor i neobične reči koje je protagonistkinja imala priliku da čuje na svadbama, sahranama, vašarima, u crkvama, na železničkim i autobuskim stanicama, pijacama i ulicama.
– Radičević je osnovao Sabor trubača u Guči, „Disovo proleće”, bio je veliki srbista, esejista, putopisac, književnik. Dobili smo originalne zapise u legatu Branka Radičevića u biblioteci u Čačku i meni je posebna čast, zadovoljstvo i velika odgovornost da igram Kosaru jer je i moja majka iz Čačka. Mislim da nosim genetski kod i da sa tim razumevanjem i odgovornošću sam izašla na scenu – objasnila je Marija Knežević.
Politika.rs
