U dresu Partizana Nebojša Vučićević je upisao 140 mečeva i 27 golova.
Prošlo je tačno tri godine od kako nas je napustio Nebojša Vučićević – Uške.
Uške je preminuo u 59. godini od posledica srčanog udara koji je doživeo na malom fudbalu u jednom balonu na Zvezdari.
„Dao je prethodno šest-sedam golova, srušio se, pokušana je reanimacija, ali, nažalost, nije mu bilo spasa“, rekao je jedan od svedoka tragedije.
Nebojša Vučićević je u bogatoj igračkoj karijeri dva puta nastupao za OFK Beograd, u kom je počeo seniorsku karijeru, a za Partizan od 1984. do 1989. i u tom periodu osvojio dve titule prvaka Jugoslavije i jedan Kup. U dresu Partizana upisao je 140 mečeva i 27 golova.
„Rado se sećam svih večitih derbija, ali posebno mi je drag onaj iz 1985. godine. Zvezda je povela golom Milka Đrovskog, a ja sam izjednačio pogotkom u 90. minutu meča. Ostalo je 1:1 jer je sudija svirao kraj meča“, rekao je Uške svojevremeno.
Kao trener je vodio veliki broj klubova, a poslednji u kome je radio bio je Dinamo iz Vranja.
„Moj životni i sportski moto su red, rad i disciplina. To mi je strategija od kad sam postao trener. Žao mi je što to nisam znao kao igrač i što nisam primenjivao. Da jesam, nastupao bih u mnogo većim klubovima, ovako sam igrao na talenat i fudbalski šmek“, govorio je Uške.
Kakav je čovek bio, najbolje govore reči sa komemoracije na stadionu Partizana.
„Naša kuća je ispunjena tugom. Opraštamo se od velikog čoveka. Pre četiri dana još smo bili zaokupljeni evropskom utakmicom. Živi sećanje o harizmatičnom fudbalskom znalcu i buntovnoj urbanoj legendi. On je zaista to i bio, jer šta reći o snazi duha i ljubavi prema fudbalu dečaka koji sa 14 godina, krišom od oca, čamcem prelazi na suprotnu stranu Dunava da bi trenirao. Partizan i njegovi navijači imali su privilegiju i sreću da takvu fudbalsku ličnost sudbina dovede na stadion u Humskoj. Bez imalo preterivanja, slobodno je tvrditi da je u drugoj polovini 80-ih Uške bio jedan od atraktivnijih igrača na prostoru Jugoslavije“, rečeno je o Ušketu.
Goran Kadenić, tadašnji predsednik veterana Partizana, podsetio je kakav je čovek bio Vučićević.
„Osamdesetih godina, kao tadašnji kapiten kluba Železničar, na jednoj kup utakmici je nastupio jedan klinac, koji me je u prvih 15 minuta postavio na mesto da nisam znao kako se zovem. To je bio Nebojša Vučićević. Vragolan, čuperak, Uške, Škeu, dorćolski mangup, ali pre svega dorćolski mangaš, čovek koji je imao tu osobinu prevaziđenu u prethodnim vekovima, da ima obraz. Taj obraz ga je u njegovoj karijeri i često koštao. Nažalost, nije doživeo onu slavu i ono mesto koje zaslužuje u svom stvarnom talentu“, zaključio je Kadenić.
Navijači Partizana pamte ga kao veštog driblera i neponovljivog šmekera, na čiji šarm niko nije ostajao ravnodušan. To će potvrditi čak i navijači najvećeg rivala, Crvene zvezde.
Kako je sam govorio, da nije bio lenj, ko zna gde bi mu bila granica. Ovako, zauvek će se pamtiti njegovi fudbalski vicevi i gegovi, kojima je plenio kad god bi istrčao na travnati „tepih“. Bio je nezaustavljivo levo krilo.
kurir.rs
