POLUDELA LOKOMOTIVA
Stanislav Vitkijevič
Produkcija: KUUM, 2025-26.
Reditelj: Vladimir Cvejić
Igraju:
Mihajlo Ašćerić
Aleksandar Cvetković
Jovana Udović
Nina Đorđević
Andreja Mitić
Reč autora:
Čitav katastrofični opus Stanislava Vitkijeviča (1885. – 1939) poljskog dramskog pisca, filozofa, slikara, fotografa itd. ukazuje na krizu civilizovanog sveta u trenutku najvećeg tehnološkog napretka. Period između dva Svetska rata, u njegovom delu Teatar Čiste Forme, rezultira nestankom metafizičke utehe koju pružaju čiste umetnosti (poput Slikarstava i Muzike) i predviđa nestanak Religije, Filozofije i Umetnosti, proročki opominjući na budućnost koja je odavno počela. U predvečerje Drugog svetskog rata 1939. godine kada su Nemačka i Sovjetski Savez rastrzale njegovu Poljsku, izvršio je samoubistvo pridruživši se armiji suicida umetnika toga doba. Vitkjevič zaključuje: ,,Individualizam posustaje i nestaje pod naletom podruštvljene marve“.
,,Poludela lokomotiva“ (1923.) više od jednog veka, u raznorodnim inscenacijama, tutnji pozornicama širom sveta sa istim pitanjima. Zašto ludaci i zločinci nisu u ludnici i zatvoru već upravljaju našim životima? Ko upravlja našom lokomotivom (državom, svetom)?
Ko određuje ishod? Viša Sila, puka slučajnost ili neumitna Sudbina? Jesmo li mi žrtve ili saučesnici sasvim izgledne nezaustavljive katastrofe? Kako tu pozorište može pomoći?
Šta se dešava ako pisac, svestan sopstvene stvaralačke destrukcije uskoči u radnju svoju drame u pokušaju da spasi živote putnika koje ludilo izopačenih mašinovođa vodi u masovnu pogibiju? Pravo je čudo koliko tu ima atrakcije, iznenađenja, kreativnosti, čak i humora. Crnog, naravno.
Groteskni likovi himera (koje je opisivao i slikao) nezadrživo nadiru poput oluje. Smenjuju ih kiborzi, digitalni svet i veštačka inteligencija koji postaju nametnuti imperativ 21. veka i nude nam potpuno izvesnu – neizvesnost.
teatarvuk.rs
