Glumac Nebojša Ilić Cile gostovao je ove nedelje u podcastu Snaga uma na našem portalu, gde je govorio o osećaju stranstvovanja u sopstvenoj zemlji, povodom predstave „Kuća“ koju igra u Zvezdara teatru i u za koju je napisao scenario.
Kako predstava govori o ocu i ćerki koji su se preselili u Kanadu, gde traže osećaj pripadnosti i doma, Cile se osvrnuo na sopstveni osećaj pripadnosti i nepripadnosti u sopstvenom gradu: „Zaista imam utisak da sam stranac, ne moram da odem u Kanadu da bih se osećao kao stranac. Običaji su se promenili, promenio se način komunikacije, vrednosti su se promenile. Moje osećanje je da sam isto u nekom smislu stranac. Onda postoji to neko unutrašnje, najdublje osećanje stranstvovanja, da valjda ovo što vidimo nije sve, neka nada u neku večnost, u nešto da ovo što gledamo i dodirujemo nije sve. Meni je to uvek bilo zanimljivo, uvek mi je to bilo blisko i uvek mi je bilo uzbudljivo da o tome mislim. Zamišljao sam kako bi bilo da ja negde odem, gde bih ja to mogao da odem, gde bih se ja osećao kao kod kuće… Ne znam. Onda je moj nekadašnji kolega, današnji episkop Ilarion Lupulović me je
podsetio na izraz – Gde si kućo! – to ljudi jedni drugima kažu, jer je onaj drugi kuća“, rekao je Cile Ilić u novoj epizodi podcasta Snaga uma.