Nag muškarac pre nekoliko dana pokušao je da uđe u prodavnicu na Zvezdari, pre mesec dana devojka je nepoznatoj ženi sela u krilo jer „nije mogla da stoji“ u gradskom prevozu, na ulicama primećujemo agresivne ljude koji bez razloga viču jedni na druge… Iako je ovakvih pojava bilo i ranije, dešavalo se sporadično, međutim, sada svakog dana beležimo razne incidente i neuobičajeno, bizarno ponašanje. Razlozi su individualni objašnjavaju stručnjaci, ali okidač može biti nagomilani stres.
Ako krenemo redom, sve je možda počelo sa epidemijom i stresom koji dolazi na naplatu. U početku nismo znali o čemu se radi, zatim smo bili izloženi velikom strahu, usledilo je zaključavanje, izolacija… Kad smo koronu stavili pod kontrolom, usledile su vesti iz Ukrajine koje utiču na svet globalno, baš kao i epidemija… Energetska kriza, egzistencijalna kriza, ekonomija se ponovo našla na udaru a nije stigla ni da se oporavi od kovida. Što se naše zemlje konkretno tiče, dodatni stres i na neki način okidač za ovakvo ponašanje su i dva masakra koja su se dogodila početkom maja.
– Ne treba generalizovati jer svaki čovek je priča za sebe i drugačije reaguje na stres, neko prevazilazi lakše, neko teže, a neko ispoljava različite manifestacije. Ne znamo šta se tačno desilo sa tim ljudima, šta je okidač za njihovo ponašanje, ali možemo da kažemo da je činjenica da smo u kontinuitetu izloženi stresu i da na tome moramo raditi. Mnogo je onih koji ne traže stručnu pomoć, bez obzira na to kako je nastao uzrok – objašnjava Maja Stojanović, psiholog.
Strah i izolacija
Kada je počela epidemija kovida ne samo mi, već i ceo svet našao se u problemu zbog opasnosti koja je vrebala od virusa. Mnogu su umirali, bilo je onih koji su bili bolesni, neki su izgubili one najmilije. Bili smo „pod ključem“, morali smo da se izolujemo, a ono što bi se moglo reći da danas „dolazi na naplatu“ je ta fizička distanca.
– U doba epidemije imali smo fizičku distancu koja nas je potpuno promenila u smislu da mi sada teže održavamo komunikaciju sa ljudima. Činjenica je da mnogi ljudi imaju sve manje vremena za razgovor uživo – dodaje naša sagovornica.
Čovek je socijalno biće, ali kada okolnosti nametnu nešto što nije prirodno, pojedinci se sa tim ne izbore na pravi način. Mnogi ljudi možda još uvek nisu uspeli da se socijalizuju.
Otuđili smo se i distancirali
U periodu fizičke distance koji je bio u kontinuitetu na snazi bar godinu dana, mnogi su promenili navike. Povratak u pređašnje stanje očigledno nije svima pošao za rukom.
– Korona nam je promenila navike. Oni bliski prijatelji tu su i dalje, ali oni ljudi sa kojima smo se ranije viđali češće sada se mesecima ne možemo sastati. Obaveze, prioriteti… Tako su se mnogi udaljili od ljudi i ujedno zaboravili šta je to tolerancija – dodaje Stojanović.
Nikome nije svejedno zbog rata u Ukrajini
Rat u Ukrajini izaziva strah ne samo iz političkih već i iz ekonomskih razloga, mnogi su se pitali hoće li biti energenata, namirnica, dokle će se povećavati rate za kredit… Sve skupa nagomilano, može stvoriti tenziju.
– Mi ne znamo šta se dešava sa čovekom i koje on strahove ima dok ne porazgovaramo sa njim. Ali to je činjenica da se kod ljudi razvija strah na raznim nivoima. Neko je nervozan zbog toga što mu je skočila rata za kredit, a plata nije, poskupljenja su tu i onda u takvim momentima ljudi na sitnicu reaguju i postaju nervozni i impulsivni i ne mogu da iskontrolišu bes pa počnu najpre sa vikom i drekom – dodaje naša sagovornica.
Dve tragedije u maju uznemirile sve
Početkom maja svedočili smo jezivim masakrima koji su se dogodili u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu i u okolini Mladenovca, kada je za 48 časova ubijeno 17 ljudi. Te dve tragedije dodatno su uticale na sve ljude
– Dešavale su se i dešavaju se razne stresne situacije ali mi do sada nismo bili u takvoj situaciji, i to jeste stres. Ako neko oseti bilo kakvu nelagodnost treba da potraži stručnu pomoć to je pravi put, a da je potrebno vreme, to sigurno – objašnjava Stojanović.
Za povratak u normalu potrebno je vreme
Kako bismo prihvatili realnost, suočili se strahovima, potrebno je vreme ali i adekvatan pristup. Najvažnije je locirati problem i raditi na njemu.
– Sve je individualno, sve za visi kako se pojedinac nosi sa stresom. Važno je da pratite i sebe i druge, i rekla bih da nam je ponovo potrebno zbližavanje. Ne treba sada da živimo u paranoji, ali treba biti pratiti signale kako kod sebe tako i kod onih najbližih – zaključuje Stojanović.
(Blic.rs)
