Početkom 20. veka ovo je bilo selo u izvorištu Mokroluškog potoka. Gornja mala sela je bila oko Ekmekluka i Liškove mehane, a Donja je bila niže i bila je manja od Gornje. U selu se pila bunarska voda i skoro svaka kuća je imala bunar. U sredini sela postojala je jaka česma, a u ataru sela bilo je više izvora i dve jake česme: Ekmekluk i Pašina česma koja je tako nazvana jer se verovalo da je tu u ranijem vremenu poginuo neki paša.
U tom periodu selo je bilo podeljeno u Gornju i Donju Malu, pri čemu su kuće u Donjoj Mali bile zbijenije nego u Gornjoj. U malama su mogle da se uoče grupe kuća koje koje su jedna od druge bile udaljene i 100-200 metara. Neke grupe su bile zbijenije, a neke rasturenije, pa je i rastojanje između kuća u tim grupama bilo različito. U selu je tada bilo 130 kuća u kojima se živelo zadružnim načinom života. Najveća je bila zadruga Stošića koja je brojala 23 zadrugara. Tadašnja sela Mali Mokri lug i Veliki Mokri lug najpre su se zvala Mokri Lugovi, a kuće su im bile u selištu. Tu je bilo lugova od kojih i potiču nazivi sela. Za vreme Karađorđevih vojevanja sa Turcima stanovnici su se naselili na današnjim mestima i od tada se jedno selo prozvalo Veliki, a drugo Mali Mokri lug.
Početkom 20. veka još uvek se poznavao trag starog Carigradskog druma koji je obilazio s druge strane Ekmekluka i izlazio više Ašikove mehane. Predeo kojim je drum išao, u starija vremena, bio je skoro potpuno pust. Selo Mali Mokri lug nastalo je za vreme Prvog srpskog ustanka, a dotle je postojalo kao Mokri lug na mestu gde je kasnije bilo selište. Najstariji doseljenici u selu bili su Stošići, Držaljinci i Bakalovići (iz Žitorađe), Kocići i Jorgačevići (iz Prokuplja) i Momirovići.
