U pozorište idemo da bismo osetili magiju i ušli u neki drugi svet. Baš zato na telefon treba da zaboravimo dok traje predstava. Važno je i stići na vreme, bez obzira na gradske gužve. I nemojte misliti da glumci ništa mimo scene ne primećuju i da im to ne smeta. Šta još nalaže pozorišni bonton?
Opomena da telefoni u toku predstave ne treba da budu uključeni čuje se pred svaki izlazak glumaca na scenu. Ipak, gotovo da nema predstave, da neki telefon ne zazvoni.
„Jako teško kada dođemo u pozorište se telefoni isključe bez obzira i na to da mi naravno imamo obaveštenje, imamo i snimljenje poruke pre ulaska u pozorište kao podsetnik da se telefoni ugase, takođe, kad već uđe publika u salu, naše razvodnice takođe podsećaju da je potrebno isključiti telefone“, rekla je Zoja Pavlović, marketing i pi-ar menadžer Zvezdara teatra.
Nažalost, nisu problem samo mobilni telefoni, već i grickanje, pričanje, pa i kašnjenje. U Zvezdara teatru prate situaciju u gradu i kada su gužve, dešava se da predstava počne kasnije baš zato da bi svi stigli na vreme.
„Tada i mi malo zakasnimo kako bismo dali priliku da svi stignu na vreme i prosto ne bi opet bilo prekidanje predstave, ometanje publike… Naravno, velika većina dođe na vreme, i onda da bismo izbegli da publika koja je došla na vreme bude ometana, kao i izvođači na sceni, onda smo se dogovorili mi ovde u pozorištu da kada počne predstava više nema ulaska u salu“, dodaje Pavlovićeva.
„Mislim da su to pozorišta rešila, sad se zna, uglavnom u velikim pozorištima, evo ja igram u Jugoslovenskom dramskom – tad i tad počinje predstava, ko ne uđe na vreme – nije bitno da li sam ga ja pozvao, da li ga je upravinik pozvao, da li ta osoba radi u pozorištu, da li je kolega. Prosto pravilo je takvo da ne može da se uđe pošto je predstava počela“, ispričao je glumac Đorđe Mišina.
„Postoje razni gradovi gde ti osetiš da publika i zna kako da se ponaša u pozorištu, a negde totalno nemaju. Kako bih rekao, uopšte nisu svesni gde su ušli, da je glumac to spremao, da su ljudi to nešto spremali dva tri meseca… I šta da kažeš, znaš šta možeš da uradiš da što više gostuješ u tom gradu“, dodaje Mišina.
Pravila pozorišnog bontona nalažu – ako je vaše mesto u sredini reda, obavezno se izvinite onima koji moraju da ustanu da biste prošli.
„Verujem da svako voli da zna šta da očekuje, i na koji način u nekoj situaciji treba da se ponaša, da se obuče, da dođe na vreme, kako se seda na mesto – ako treba da podignete ljude koji sede u redu pored vas, na koji način se to radi, šta se nosi od garderobe, da li je u redu doći sa velikim šeširom ili ne“, kaže Pavlovićeva.
„Ako smo već platili tu kartu i idemo u pozorište i želimo da prisustvujemo pozorišnoj predstavi, mislim da je to dovoljno samo po sebi jako da nas podseti da treba ugasiti telefon. Treba doći pristojno obučen u pozorište, i to je jako bitno, jer ja ne vidim zašto bi neko dolazio u pozorište u trenerci, šortsu, to nije ulica, postoji neka vrsta kodeksa oblačenja i ponašanja“, ističe Mišina.
Dok predstava traje, zaboravite svoje telefone jer osvetljenje sa vašeg ekrane, osobi do vas može da zasmeta. Potrebno je samo malo volje, da se magija ne prekine.
