Po okončanju Prvog svetskog rata, tamo negde od 1920. godine, Beograd je naglo počeo da se širi. Ono što je do juče bilo udaljeno selo, već danas je postajalo gradska periferija. Narod se sjatio u prestonicu sa svih strana, a tek iznikla naselja tražila su bolji pristup centru.
Stanovnici kraja oko čuvene Cvetkove mehane i iz Malog Mokrog Luga nekoliko godina su umoljavali gradske oce da izgrade bolje prilaze, jer su morali da peške idu dole do Smederevskog đerma dokle je samo dopirala tramvajska pruga Bulevarom kralja Aleksandra od spomenika knezu Mihalu kod Narodnog pozorišta.
Možda se nekome čini da to nije dalek put, ali kada onomad nije bilo valjanog druma i prevoza pa kada su bivale kiše i topili se snegovi – nije čovek mogao suv da dođe do grada, već blatnjav i mokre obuće.
U prvim danima novembra 1928. napokon im se ispunila davnašnja želja. Svečano je predat u upotrebu sveže postavljeni kolosek dužine 705,5 metara, ugrađen za 26 dana.
Tačno u 11 sati na njega su 4. novembra stupila nova tramvajska kola okićena barjacima, kojima su iz varoši stigli brojni odbornici predvođeni gradonačelnikom Kostom Kumanudijem.
Tramvaj se kretao bukvalno kroz špalir ljudi, jer je i veliko i malo izašlo da vidi prvu njegovu vožnju, a pred Cvetkovom mehanom dočekan je prangijama i muzikom.
U mehani je za goste priređen ručak, a predsednik mokroluške opštine Milan Petrović kazao je da narod očekuje i ulično osvetljenje.
– Istu pažnju i brigu koju opština beogradska posvećuje centru varoši, posvećuje i novim krajevima, koji su ponikli, takoreći, za jednu noć. Zbog toga smo izloženi napadima, ali to je pravac u kojem ćemo se kretati i dalje – kazao je Kumanudi i naglasio:
– Naša je dužnost da od Beograda stvorimo najlepši grad u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.
Stvorili su ga. I posle novih razaranja, ponovo su ga Beograđani činili lepim. Kroz sve ove godine.
A Cvetkova mehana i Mali Mokri Lug odavno nisu više na periferiji. Tramvajskim šinama i dalje klackaju tramvaji…
