irentinska predstava „Lutak“ („Pupo“),
kompanije „Komoco“, na tijem elu je koreograf Sofia Nappi, izvedena je sinoé na
sceni Zvezdara teatra, uz gromki aplauz i ovacije
publike. Povod za nastanak ovog komada bio je jubilej, 140 godina od kada je italijanski knjizevnik Carlo Collodi napisao uvenu bajku o majstoru
Đepetu i njegovom drvenom sinu.
Muzikom – od etno, preko modernih zvuka, pa do klasiönih klavirskih kompozicija, i modernom
igrom, s elementima najrazlicitijih stilova, prikazana je svima dobro poznata prica o lutku Pinokiju, na svez i atraktivan nain.
U komad „Pupo“, koreograf Sofia Nappi, inspirisana Collodi-jevom priom o drvenom decaku iz 1883 godine, razradila je dalje soj komad tako da on predstavlja i plesno tumacenje samog detinjstva i
odrastanja. Sa igracima svoje trupe „Komoco“ iz
Firence, koju je osnovala zajedno sa sestrom i violinistkinjom Alice Nappi, Sofia je izvela koreografiju u kojoj je zastupljena sloboda izraelskog plesa, ali i kratki i brzi pokreti svojstveni breakdance-u, kao i oni koji asociraju na pokrete lutke marionete. Tokom 55 minuta trajanja predstave, na sceni su izvodene kako solo tačke tako i pas de deux koji su se ujedinjavali u zajednickim, pulsirajućin koreografijama, u izvođenju do desetak izvođača. Njihova atraktivnost takođe ima i potencijalnog komercijalnog kvaliteta pa se kao takvi lako mogu zamisliti u muzičkim video spotovima.
Muzika je podrazumevala zanrovski najrazličitije numere – od tanga „La Rose E La Pietra“ i muzike istoka „Indignados“ (Kefaya), preko pesme „I want you“ reditelja David-a Lyncha pa sve do finalne Chopin-ove kompozicije“ Nocturne No. 20 in C-Sharp Minor“. Ulogu saigrača na sceni imalo je prelepo rezirano svetlo, koje je u kombinaciji s pirotehnikom, dimom davalo utisak snoviđenja, razigranosti i grimizni ton. Takođe, rasveta je doprinela slojevitosti i dubini scenskog prostora, a na samom kraju, kreirala je i svojevrsan teatar senki.
Obučeni poput kicoša, u kostimima neutralnih boja i sirokog kroja, plesači su i na taj način dodatno postigli efekat fluidnosti igre, koji je potom jos više naglašen kontrastnim, isprekidanim lutkarskim pokretima. Poseban momenat u predstavi su i bele commedia dell arte maske.
Italijanska koreografkinja i igračica Sofia Nappi je diplomirala pri njujorškom Teatru Elvina Ejlija, a svoja znanja produbljivala na međunarodnoj sceni.
Kontakt sa Kompanijom Hofesa Sehtera i izučavanje Naharinovog Gaga pokreta, odigralo je važnu ulogu u njenom umetničkom razvijanju.
Osim njene „Komoco“ kompanije, u program 21.Beogradskog festivala igre uvrštene su još tri italijanske trupe.
Festival traje do 10. aprila, na vise razlicitih lokacija.
Izvor: lookerweekly.com
