Zvezdara teatar je otvoren 8. oktobra 1984. predstavom „Mrešćenje šarana“ Aleksandra Popovića, u režiji Dejana Mijača.
Da možemo da se vratimo četrdesetak godina unazad, prošetamo ulicom Milana Rakića i pronađemo broj 38, na toj lokaciji bismo zatekli prostor nimalo nalik današnjem Zvezdara teatru, koji se nalazi na toj adresi. Pred nama bi stajao zapušten objekat, koji je služio kao magacin firme koja se bavila tekstilom, pun odloženih jorgana i jastuka.
Kada napravimo presek i sagledamo celokupnu istoriju malog parčeta zemlje na kome je nastao Zvezdara teatar, čini se da je tom prostoru nekako bilo suđeno da bude posvećen kulturi. Odmah posle Drugog svetskog rata, u vreme obnove i izgradnje, ciglama iz obližnje ciglane, podignut je Dom Petog rejona, u kome je, sasvim slučajno ili ne, radio budući glumac Danilo Bata Stojković, koji će kasnije obeležiti istoriju scene koja se na tom tlu rodila.
Od početka sedamdesetih u ovom objektu je bio Dom omladine „Zvezdara“, a u njemu je veoma uspešno radilo amatersko Omladinsko pozorište „Simonida“. Bio je tu i bioskop, krajem sedamdesetih, sve dok interesovanje nije potpuno ugašeno. Kultura je u ovom prostoru zamrla, njeno mesto su zauzeli perjani jorgani i jastuci. Ali, ispostaviće se samo privremeno. Već nekoliko godina kasnije baš na toj lokaciji koja je tada bila daleka periferija Beograda, nastaće predstava „Mrešćenje šarana“ Aleksandra Popovića i u potpunosti preokrenuti sudbinu objekta na adresi Milana Rakića 38.
Na sasvim drugom kraju grada, početkom 80-ih godina, Dom kulture „Vuk Karadžić“ polako se gasio zbog krize koja ga je zadesila. Nije uspeo da opstane u starom obliku, pa je obnovljena institucija morala da ponudi nešto novo. Konceptu koji ranije nije prihvaćen, na ovom mestu je data nova šansa. Kao jedna od programskih delatnosti Doma kulture „Vuk Karadžić“ rodio se Zvezdara teatar, na temelju koji je bio veoma inovativan i izazovan.
Podrazumevao je da u pozorištu postoji određeni broj zaposlenih koji pripremaju sve tehničke i administrativne uslove za izvođenje predstave, ali da nema stalnog umetničkog ansambla već se svakoj predstavi pristupa kao projektu u kome će učestvovati slobodni umetnici najpodesniji za određenu ulogu. Svi honorari zavise od prodaje ulaznica, samim tim od uspeha predstave. Da bi predstava opstala bila je osuđena na uspeh i ta činjenica je sa sobom nosila mnogo rizika, ali i isto toliko uzbuđenja i motivacije.
Takav temelj, u koji mnogi tada nisu imali poverenja, bio je tek prvi korak pozorišta sa Zvezdare u borbi za opstanak na beogradskoj sceni. Komad nekada zabranjenog pisca, Aleksandra Popovića, iako je bio odličan, teško je nalazio put do publike. Dva prethodna pokušaja da tekst zaživi na sceni završena su neuspehom. Ali za Zvezdara teatar, koji je i sam svojim inovativnim konceptom predstavljao veliki izazov, ovaj tekst je bio velika šansa, a to su prepoznali i glumci koji su se priključili projektu.
Ekipu prvog komada Zvezdara teatra „Mrešćenje šarana“ činili su Mirjana Karanović, koja je tada tek završila akademiju, Vojislav Brajović tada već poznat po ulozi Tihog u „Otpisanima“, Bora Todorović, Lazar Ristovski, Rada Đuričin, Gordana Pavlov i Izet Hajdarhodžić. Iako su dolazili iz različitih pozorišnih ansambala, poneseni dobrom energijom svi su igrali kao jedan pod rediteljskom palicom Dejana Mijača.
Predstava je premijerno izvedena 8. oktobra 1984. godine. Odigrana je čak 251. put pred skoro 94 hiljade gledalaca i tako otvorio novom pozorištu, Zvezdara teatru vrata za brojne buduće uspehe.
Nova scena Zvezdara teatra otvorena je 2001. godine, a prva predstava izvedena na njoj je bila “Doktor Šuster”, Dušana Kovačevića. Zvezdara je imala i svoju letnju secenu, otvorenu prvi put 1. jula 1985. kada je izveden komad “Nečastivi na Filozofskom fakultetu”. Letnja scena je nastala zalaganjem blagajnica, organizatora programa, pisaca, glumaca, koji su dali sve od sebe i sami uredili baštu ispred pozorišta za potrebe scene.
– Zvezdara je sada u najboljim godinama, najvitalnijim, gledajući ljudske godine. Ali za razliku od ljudskog veka, Zvezdara sve što je starija je sve bolja. Nadam se da će nastaviti ovim putem koji je proveren i da će sa novim ljudima i novom energijom raditi nove predstave, ostati zaštitni znak ljudi koji se okupljaju oko jednog projekta. To je model u koji verujem. Kao kada se pravi reprezentacija u nekom sportu. Za jednu utakmicu odaberete najbolji tim i to je princip po kome je Zvezdara poznata. Zvezdaru gradi publika koja voli da dolazi ovde, jer uz opštinu Zvezdara koja je najbliža zvezdama mi imamo i zvezde na sceni. – istakao je direktor Zvezdara teatra, Dušan Kovačević, povodom obeležavanja 35-godišnjice teatra pod zvezdama.
Tokom svih ovih godina u Zvezdara teatru je odigrano blizu 8.000 predstava, 90 premijera, na gostovanjima smo izveli skoro 1.500 predstava, a na našoj sceni kao i na gostovanjima ugostili smo više od 1,7 miliona posetilaca. Osvojili smo mnogo nagrada, gostovali na brojnim scenama u zemlji i inostranstvu. I dalje stvaramo predstave i putujemo…
O više od tri decenije postojanja snimljen je i kratki dokumentarni film u kom je govorio direktor Zvezdara teatra, Dušan Kovačević. Film je dostupan na “linku.”
JOŠ UVEK TRAJEMO. SVE DRUGO JE ISTORIJA.
