REČ REDITELJA
Priča ove tamne komedije nalik je na skoro sve moje drame i filmove. Sadržaj se skriva u samom naslovu Udovica živog čoveka. Da li je to moguće? Jeste, ako nekoga sahranimo dok je živ jer vam je naneo veliki bol. I da bi se tako teška drama mogla gledati potrebni su elementi komedije, kao kad se pije gorak lek obložen slatkim ukusom.
Dušan Kovačević.
GLUMCI
Jelena Đokić, Marta
Sunčica Milanović, Tereza
Nela Mihailović, Sofija – Soja
Miodrag Krstović, Vojin – Voja
Anđelika Simić, Nana
Dušan Tomić, Bata
PISALI SU O PREDSTAVI
„Udovica živog čoveka”, novi dramski tekst Dušana Kovačevića, u tematskom i stilsko-žanrovskom pogledu je sasvim kovačevićevski, u smislu tragikomičnog, gorko-histeričnog odsjaja sveta koji mahnito juri ka samouništenju. Napisan njegovim prepoznatljivim rukopisom, na tankoj, poroznoj granici između urnebesne tragedije i klaustrofobične komedije, mučnog bola i neobuzdanog smeha, komad nose takođe prepoznatljivi, sočni i živopisni likovi, vrcavog i često prostog jezika, prepunog narodnih bisera. Radnju pokreću situacije iz svakodnevnog života, groteskno preuveličane, što odražava apsurde u poludelom svetu, izazivajući pritom bar privremena (komička) rasterećenja od naše turobne svakodnevice. U centru pažnje su porodični odnosi, čija je nakaradnost i metafora društvene nakaradnosti, mikrosvet je u pozorištu (uvek) odraz makrosveta.
zvezdarateatar.rs
