Čega sve ima u Zvezdarskoj šumi? Koje biljke i životinje u njoj žive? Na to pitanje nam odgovara dokument Kartiranje i vrednovanje biotopa za potrebe PDR Park šuma Zvezdara, rađen u okviru projekta Zelena regulativa Beograda. Dokument je zanemaren prilikom izrade DRP-a Zvezdarske šume. Istina, navodi se u Strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, ali onako usput, kao nešto što ne obavezuje (živela Copy Paste metoda). Pogađate zašto.
Nezgodan je. Pokazuje da u šumi žive mnoge životinjske vrste zaštićene domaćim zakonom i međunarodnim konvencijama, koje je Srbija prihvatila. I da se i zbog toga Zvezdarska šuma mora očuvati u celini. I ne samo očuvati nego i zaštiti kao prirodno dobro. A to navalentnim Šumožderima nikako ne odgovara.
Evo šta kaže Kartiranje i vrednovanje biotopa:
„Ocenjujući spektar ugroženosti vrsta Teriofaune i stepen ugroženosti vrsta (sisari) evidentirano je prisustvo vrsta kompletno zaštićenih zakonskim aktima Srbije kao prirodne retkosti ili trajnom zabranom lova, a prema IUCN kategoriji ugroženosti kao skoro ugrožene-belogrudi jež (Erinaceus concolor), šumska rovčica (Sorex araneus), vrtna rovčica (Crocidura suaveolans), poljska rovčica (Crocidura leucodon), evropska krtica (Talpa europaea), veliki ponoćnjak (Eptesicus serotinus), šumski slepi mišić (Pipistrellus nathusii) – prema kategoriji zavisna od zaštite, srednji noćnik (Nyctalus noctula), veverica (Sciurus vulgaris), patuljasti miš (Micromys minutus), puh lešnikar (Muscardinus avellanarius), puh običan ( Myoxus glis), lasica (Mustela nivalis).
Zatim, prisustvo vrsta delimično zaštićenih zakonskim aktima Srbije kao prirodne retkosti ili trajnom zabranom lova, a prema IUCN kategoriji ugroženosti kao skoro ugrožene – riđa voluharica (Clethrionomus glareous), prugasti miš (Apodemus agrarius), miš humkaš, kuna zlatica (Martes martes), kuna belica (Martes foina), jazavac (Meles meles).
Evidentirana vrsta delimično zaštićena zakonskim aktima Srbije trajnom zabranom lova je zec (Lepus europaeus), kao i vrste koje nisu zaštićene zakonskim aktima Srbije, ali prema IUCN kategoriji ugroženosti spadaju u skoro ugrožene – podzemna voluharica (Microtus subterraneus) i mrki tvor (Mustela putorius).
Biotopi ocenjeni kao još uvek vredni biotopi (ocena 4), Tabela 4, relativno su mladi(ca.5-20 godina), lako obnovljivi bez nege, do srednje stari biotopi (ca.20-75 godina) i moguće obnovljivi barem u istom vremenskom periodu. Stepen opterećenosti ovih biotopa je srednji, u nekim slučajevima i veliki. Staništa su srednje bogata vrstama autohtone flore i faune sa učešćem alohtonih vrsta. Ocenjujući spektar vrsta i stepen ugroženosti vrsta evidentirano je prisustvo:
• jedne ili više vrsta flore i faune nižih kategorija ugroženosti (LR, DD) (Tabela 4);
• jedne ili više vrsta flore i faune koje se nalaze na listama međunarodno i/ili nacionalno zaštićenih vrsta (npr. vrste koje se nalaze u aneksima različitih konvencija (Bern, Bonn, Habitat direktiva,Bird direktiva i dr.), vrste koje nemaju definisan status ugroženosti, ali se tretiraju kao vrste od značaja za zaštitu (Tabela 4)
• jedne ili vuše ranjivih (VU) vrsta flore i faune (Tabela 4).“
Na veliku žalost naših planera (i još veću žalost njihovih nalogodavaca), zaštićene vrste obavezuju. Nedozvoljeno je ugrožavanje njihoog staništa.
U preporukama se jasno kaže:
„Sprovođenje ovih mera ne sme da ugrozi trenutno stanje biotopa (staništa), specifičnosti kompleksa ekoloških faktora, ukupni diverzitet staništa, kao i vizuelne kvalitete kako neposrednog prostora, tako i šire prostorne celine.“
Izvor: zvezdarskasuma.blogspot.com
