Na istoj strani Aleksandrove, malo ispod Cvetkove kafane, nalazio se Bife tetka EmiliJe, gde se svraćalo na piće „s nogu“. Tu je danas poslastičarnica „Beli narcis“, a nešto niže, prema autobuskoj okretnici u Gospodara Vučića ulici, nalazi se kafana ,,Tabor“. Ona je na izvestan način nasledila tradiciju nekadašnje Cvetkove kafane, ugošćavanjem današnje beogradske elite.
Tokom okupacije na tom mestu prosečena je kroz Lazarevićevo imanje ulica. Time je zapravo ulica Gospodara Vučića ispravljena i sada se tu spajala sa Aleksandrovom. Zaobilazni put, koji je iza Cvetkove pijace izlazio na ulice Kralja Aleksandra i Živka Davidovića, postao je time mala lokalna ulica koja do danas nosi ime Vučićev prolaz.
Pored tetka Emilijinog bifea nalazila se kafana i štala Malenovića, a pored njih Lazarevićva magaza u kojoj su se prodavale stočna hrana i razne potrepštine za seljake, kao što su kolomast, katran, gas, poljoprivredne alatke itd. Odmah iza Lazarevićeve magaze nalazila se Jelićeva kafana gde su odsedali seljaci sa svojim kolima i konjima.
Izmđeu Jelićeve kafane i kafane Mika Bajloni nalazio se veliki plac na kome je bila drvara „Kocić“. Tu su se mogli nabaviti ugalj, drvo, gašeni kreč i građevinski material. Posebnost ove drvare bila je u tome što se drvo za loženje moglo kupiti na dzakove, što je bila velika pogodnost za siromašan svet.
