U srcu užurbanog Beograda, u jednoj od manje prometnih ulica na Zvezdari nalazi se berbernica u kojoj vreme kao da je stalo. U prostoru u kojem sve odiše šarmom prošlih vremena, Vladimir Krstanović svojim klijentima ne pruža samo frizerske usluge, već i kompletno iskustvo koje se pamti dugo.
U zgradi u Milana Rakića, na vratima nas dočekuje naš sagovornik, vlasnik salona „Bricko“, obučen u odelo u stilu dvadesetih prošlog veka. Enterijer ovog rustičnog kutka pažljivo je uređen da oživi atmosferu davnog perioda. Svaki komad nameštaja, svaki alat i svaki detalj pričaju priču o zanatu koji se prenosio s kolena na koleno.
Dok zvuci starinskog gramofona odjekuju između zidova, Vladimir Krstanović nam želi dobrodošlicu u svet gde se neguju tradicija i elegancija. On je berberin koji je ostao veran svom zanatu i vremenu kada je svaki potez britvom bio prava umetnost. Zanat je nasledio od bake i deke.
„Bili su berberini i svaku priliku sam koristio da boravim kod njih u berbrnici. S obzirom da nisu imali muške naslednike, imali su dve ćerke, on je mene od ranog detinjstva navikavao da idem sa njim na posao. Kako sam stasavao davao mi je da radim ono što sam mogao, čišćenje, pomaganje oko klijenata i ostalo. Tako sam zagazio u zanat“, započinje priču naš sagovornik.
Vladimir kaže i da je nakon osnovne škole upisao akademiju za muškog frizera, ali da mu to nije preterao značilo jer je već znao posao, te da je u tom periodu obučavao i starije od sebe. Ubrzo je počeo i da radi u lokalu koji je nakon dedinog odlaska u penziju preuzela tetka
„Tu smo se razilazili oko vizije kako treba da izgleda jedna berbernica koja je bila osnovana nakon Drugog svetskog rata. Tetka je pokušavala celu tu priču da modernizuje, da ubaci ženski frizeraj, a to se kosilo sa nekim mojim željama, te sam odlučio pre pet godina da otvorim svoj salon“, kaže za BIZLife Krstanović.
Muzej zanatskog umeća
Upravo pre pet godina počinje priča o konceptu i salonu koji ne možete da zaboravite kada jednom kročite u njega. Nismo ni mi. Od starih berberskih stolica i ostalih komada nameštaja, preko samouslužnog bara i alata za stilizovanje kose i brade koji još funkcionišu, u ovom prostoru je sve kao nekada.
„Tada sam započeo ostvarenje svoje vizije, kako ja doživljavam taj prostor. Prva radnja koju sam otvorio je bila znatno manja, ali moja želja je bila da to bude prostor koji će da izgleda kao antikvarnica, da imate utisak kao da ste zagazili u neku drugu epohu. Prija mi kada vidim stilski nameštaj, stare komade, drvo… Želeo sam da i moj salon bude takav“, objašnjava Vladimir i dodaje da je njegov koncept više od samog šišanja, to je prostor gde će ljudi moći da se druže i da isti dožive na više načina.
U planu mi je da pokrenem tematske večeri Prohibicije u ovom prostoru, gde ćemo fino da dočaramo epohu 20-ih i 30-ih godina prošlog veka i celu tu kulturu. To je ideja kako možemo da se družimo i stvaramo lepe uspomene, da promovišemo umereno pijenje alkohola, jer Pohibicija jeste bila to, priča berberin.
Naš sagovornik ističe i da se ideja rodila po ugledu na dedin salon koji je izgledao starinski, ali ne u meri u kojoj je to njegov, te da on sve ovo doživljava kao određenu kompoziciju u kojoj uživa.
„U profesionalnom smislu ovo doživljavam kao atelje, prosto sam kreirao prostor da gde god se osvrnem da mi bude kreativno, da me drži u liku berberina koji preovladava mnome. Uživam u tom liku. Imam i ceo garderober sa starim odelima, cilindrima…“, ističe Vladimir i dodaje da je čak i svoj dom sredio u ovom stilu.
Jedan od najzanimljivijih aspekata ovog salona su stari alati za šišanje i brijanje, koji predstavljaju pravi muzej zanatskog umeća. Na policama, pažljivo raspoređeni, stoje antikviteti koji su nekada bili nezamenjivi u svakodnevnom radu berbera. I dan danas funkcionišu, a Vladimir nam to i demonstrira.
„Danas koristimo moderne alate koji su precizniji, ali se tehnike rada i frizure ciklično ponavljaju. Filozovija samog šišanja se iz tog nekog estetskog ugla nije previše promenila. Uvek je bio prioritet da se od jajaste forme muške glave napravi kocka, tako je i danas“, priča nam ovaj berberin dok nam pokazuje alate.
Kako ističe, od starih alata koristi atomizer za kolonjsku vodu koji je mnogo bolji od modernijih verzija.
Gaderober u salonu za komletan doživljaj
Sve ove alate, komade nameštaja, skulpture nabavljam sa različitih strana, ne postoji jedan izvor. Poznajem ljude koji se time bave, drže antikvarnice ili prodaju na internetu. Komoda ispred vas je unikatna, ne postoje dve takve, do nje je, na primer, bilo jako teško doći.
„Dešava se da ljudi ostanu u totalnom šoku kada uđu ovde prvi put, uglavnom su pozitivne reakcije“, priča naš sagovornik, dok u salon ulazi mušterija koja je došla 40 minuta ranije. „I to se dešava, izgleda da vole da provedu malo više vremena ovde“.
Vladimir nam objašnjava i da u salonu ima svoj garderober sa kostimima, te da se uvek trudi da bude elegantno obučen kako bi mušterijama pružio kompletan doživljaj.
„Uvek se trudim da ispunim sve zahteve klijenata, mlađi uglavnm traže moderne frizure koje vide na društvenim mrežama poput ‘buzz cut-a’ ili ‘french crop-a’. I te frizure podesećaju na momente na one iz prioda 20-ih i 30-ih, tada je bilo nedopustivo da marincima, na primer, kosa prelazi preko ušiju“, ističe berberin.
Vladimir Krstanović zaključuje i da kako vreme prolazi lik berberina u njemu se sve više uklapa u ovaj prostor, te da u budućnosti sebe vidi upravo u toj ulozi. Njegova vizija ne isključuje mogućnost da se u berbernici igraju čak i predstave.
Poseta ovom rustičnom salonu nije samo prilika za šišanje ili brijanje, već i jedinstveno iskustvo koje vas vraća u vreme kada su stil i elegancija bili na prvom mestu. Dok sedite u starinskoj stolici, okruženi komadima iz prošlog veka, osećate se kao deo nečeg većeg, nečeg što prevazilazi svakodnevicu modernog života.
Izvor: BIZLife/Mladen Stanković- https://bizlife.rs
