Govornici su danas bili još – Pjer Košar, francuski ambasador u Srbiji, Stefan Despotović, direktor Centra za odnose sa javnošću kompanije NIS i Aja Jung, direktorka i selektorka Beogradskog festivala igre.
Prva konferencija za novinare povodom 21. izdanja Beogradskog festivala igre (BFI) održana je danas u Nacionalnoj fondaciji za igru u Beogradu, gde je gostovala Aurelija Čaplin Tijere, unuka slavnog Čarlija Čaplina, protagonistkinja selektovane igračke predstave “Zvona i čini”.
Manifestacija BFI u 21. ediciji pod sloganom „Savršene različitosti“ će trajati od 7. marta do 10. aprila 2024. u Beogradu i Novom Sadu, gde će gostovati 19 trupa iz 14 zemalja sa više od 30 koreografskih postavki, koji će otvoriti veoma važne teme što analiziraju društvo i aktuelne pojave danas.
Govornici su danas bili još – Pjer Košar, francuski ambasador u Srbiji, Stefan Despotović, direktor Centra za odnose sa javnošću kompanije NIS i Aja Jung, direktorka i selektorka Beogradskog festivala igre.
Jung je naglasila da obećavaju jedan prelep festival sa posebnim emocijama i da 21. BFI treba da nadmaši sve prethodne kao neko novo poglavlje, i da će biti, kako slogan kaže, savršeno različit od ostalih izdanja.
Takođe, povodom jubileja 20 godina festivala, biće prikazan na 21. ediciji dokumentarni film i objavljena monografija o jedinom festivalu umetničke igre kod nas.
Aja Jung je navela da dve decenije BFI uspešno traje i da „možda je njegov uspeh čak veći u svetu nego što mi to mislimo“, te da gosti dugo pričaju o BFI nakon izvodjenja svojih komada i odlaska iz Srbije.
Aurelija Čaplin Tjere je koreografkinja, ćerka Viktorije Čaplin i unuka Čarlija Čaplina, koja će se 22. marta 2024. u Jugoslovenskom dramskom pozorištu predstaviti zanimljivim projektom „Zvona i čini“ u kojem je ona protagonistkinja, a njena majka potpisuje režiju.
Viktorija Tijere Čaplin i Aurelija Čaplin realizovale su taj komad kao koprodukciju iz Pariza i Njujorka, a sa njima zamisao, ideju i koncept potpisuje Žeme Martinez.
Veoma se radujem svom prvom dolasku u Beograd, u Srbiju. Imala sam priliku juče da vidim pozorište u kome ću nastupati 22. marta naredne godine i jedva čekam da dodje to veče da vam izvedem našu predstavu. Prvi put sam ovde, nadam se da u martu neće biti i poslednji i da ćemo se još vidjati“, rekla je Tijere Čaplin, unuka legendarnog Čarlija Čaplina.
Ona je dodala da je u pitanju predstava sa iluzijama, ima dosta iznenađenja, i prema njenom mišljenju, najbolje je kad publika ne dolazi sa preteranim očekivanjima od komada, jer onda može da otkriva nove stvari. Aurelija je istakla da bi idealno bilo i kada bi se susret sa medijima odigravao nakon odgledane predstave, jer bi sve bilo jasnije kada se vidi projekat, ali shvata da to sada nije izvodljivo.
Dizajn scene i kostima potpisuje takodje njena majka Viktorija Tijere Čaplin, a u koreografiji joj je pomogao Armando Santin.
U velikoj ekipi je i menadžerka turneje Virdžinija Forlani, a svetska premijera ove predstave od 75 minuta je bila 2018. godine na „Spoleto Festival dei 2Mondi“ u produkciji Viktorije Tijere Čaplin i trupe „Encore Un Tour“ uz koprodukciju iz Francuske (Lion), Švajcarske (Ženeva) i Italije (Milano) – Théâtre les Célestins Lyon, Théâtre Atelier Carouge Genève, Change Performing Arts Milano.
Komad „Zvona i čini“ predstavlja kolekciju jednočinki od niza scena, a glumica Aurelija Tijere Čaplin igra neizlečivu kleptomanku koja iznenada pada pod uticaj predmeta koje je „pozajmila“. Neverovatni mehanizmi, čudni susreti, muzičke kutije prožimaju njeno putovanje u nepredvidivoj predstavi.
„Moja majka Viktorija je kreirala, osmislila i režirala predstavu, a ona je uvek veoma tajnovita kad je reč o inspiraciji, ideji za nastanak nekog scenskog dela. Samim tim ja kao glumica i izvodjačica postepeno otkrivam šta je ona nekim komadom želela da kaže, poruči ili postigne. Naša želja je da se publika dobro provede i zabavi tokom tih 75 minuta trajanja, a onda kad otkrije i nešto mnogo više u priči o jednoj kleptomanki, mi smo time srećniji“, naglasila je Aurelija Tijere Čaplin.
Ritam predstave je neobičan i neprekidan, sa ciljem da uvede publiku u situacije iz „svakodnevnog života“ u kojima Aurelija sakuplja predmete koji joj ne pripadaju i stvara svet u kome je sve moguće.
Aurelija je otkrila da iako je predstava nastala pre pet godina, njena majka Viktorija u njoj stalno nešto menja, dorađuje, dopunjuje, i tako nikada nije ista.
Kako svetski mediji pišu, „elegantna i eterična, Aurelija u ovom delu otvara vrata svoje nemirne i poetske mašte, te igrajući sa svojim partnerom, svestrana umetnica osvaja nepoznate teritorije gde su magija, nadrealnost i humor uobičajeni, sve dok se iznenada ne nađe u nemilosti predmeta koje pokušava da prigrabi“. Tada stolice i stolovi počnu da klize i da se pomeraju nezavisno, zidovi oživljavaju, naizgled obične stvari – pretvaraju se u čudne životinje, a šuma čiviluka u pravog zmaja, nastaje čudo, fantazija i iluzija.
Kako je njen slavni deda glumac i reditelj Čarli Čaplin sve prikazivao kroz humor, smeh, gegove, parodiju, pretpostavka je da je i unuka Aurelija sa majkom krenula tim stopama da sve ilustruje putem komičnosti i urnebesnih situacija, poput nekog filma i skepstik komedije.
„Prvenstveno želim da komad „Zvona i čini“ bude zabavan i da sa njim publika otputuje na neko drugo mesto dok traje predstava. Humor nam nije uvek nužan i obavezan, što jeste bilo kod mog dede, time se ne opterećujemo, ali volimo kada ga ima, naravno“, rekla je Aurelija i onda se nadovezala na saradnju sa svojom majkom Viktorijom.
Istina, naša saradnja ume biti nekad prava eksplozija, mogla bi da bude i noćna mora, ali nas dve dobro na kraju ipak funkcionišemo. Pre svega ja izuzetno volim i cenim stvaralaštvo svoje majke“, otkrila je Aurelija.
Kritika francuskog magazina „L’ Express“ o delu „Zvona i čini“ kaže sledeće: „Dozvolite mi da vam predstavim najlepšu predstavu meseca, godine, decenije, a možda i veka! Retke su predstave koje iznesu poeziju na tako zarazan i očaravajući način. Čudesna podela! Izbrušeni dragulj“.
„Obožavam pozorište i sve u vezi ove umetnosti. Uvek se pojave neki elementi koje ne možete kontrolisati, i tako ako ste jedno veče imali veoma uspešnu predstavu, to ne znači mnogo, i možda sledeće izvodjenje će biti slabije i nekako sve onda kao da morate ispočetka. Radujem se povratku u Beograd 22. marta, vidimo se na festivalu“, zaključila je Aurelija Tijere Čaplin.
Časopis „Le Temps“ je zapisao da „Zvona i čini“ predstavljaju poemu o ranama i pobuni, a vrhunac poeme je u mogućnosti da ih transformiše u svetlost.
„Aurelija Tijere je lopov vatre. Sve ostalo je čista spekulacija. Aurelijina misterija! Delo koje je osmislila, skrojila, odsanjala njena majka Viktorija Tijere Čaplin, ostavlja vas razjapljenim, jer ova predstava širom otvara vrata psihe“, stoji zapisano u “Le Temps”, dok magazin „The Times“ ističe kako „Zvona i čini“ „nose duh nadrealnog humora i nepredvidivosti, ispunjavajući poetski nestašluk koji implicira naslov“.
Pjer Košar, ambasador Francuske u Beogradu, najavio je BFI 2024 i istakao da će i ove godine biti selektovan reprezentativan program internacionalnih dimenzija uz prisutne trenutno aktuelne predstave iz Francuske.
Košar je pohvalio Aju Jung da je tokom više od dve decenije postojanja BFI učinila sve za promovisanje umetničke igre kod nas i u svetu, i da će se Francuska ove godine promovisati sa tri sasvim različite predstave iz Kana, Grenobla i Pariza, koproducenta spomenutog komada „Zvona i čini“.
Realizaciju gostovanja tih ostvarenja pomaže Francuska ambasada i Francuski institut u Beogradu, i Pjer Košar je naglasio da je prezadovoljan dugogodišnjom saradnjom sa BFI koja uvek u selekciji ima neku produkciju iz ove zemlje sa istaknutim koreografima i izvodjačima.
Stefan Despotović, direktor Centra za odnose sa javnošću u kompaniji NIS, naglasio je da je ovo preduzeće poslednjih pet godina partner Beogradskom festivalu igre, ali da su oni od samog početka zapravo sa BFI postali prijatelji, ne samo partneri.
„Beogradski festival igre je postala manifestacija fenomenalnih razmera, koja postavlja Beograd i Srbiju u prave svetske okvire. Ponosni smo što smo deo ovog uspešnog festivala i tu saradnju kao tradiciju ćemo svakako nastaviti da negujemo“, istakao je Stefan Despotović.
Aja Jung je na ovo dodala da zahvaljujući kompaniji NIS uspevaju poslednjih pet godina da realizuju sve predstave u selekciji u punom kapacitetu kako je publika od njih i navikla, te da su im važni dugi aplauzi i sreća posetilaca.
Direktor Centra za odnose sa javnošću ispred NIS-a je naveo da će od marta do aprila naredne godine svi imati priliku da se poklone „velikim svetskim umetnicima i onim novim mladim talentima koji to zaslužuju“.
On je naglasio da saradnja NIS i BFI nije slučajna, jer slogan ove naftne kompanije „Budućnost na delu“ se negde poklapa sa vizijom i konceptom festivala igre koji u 21. izdanju nosi slogan „Savršene različitosti“.
„Naravno, mi ćemo nastaviti uspešnu saradnju i nadalje i vidimo se na 21. Beogradskom festivalu igre“, poručio je Despotović u ime NIS-a.
Beogradski festival igre će biti otvoren 7. marta sa francuskom omnibus predstavom “Neuhvatljiva tačka odlaganja” koreografa Joana Buržoa, čija trupa nosi naziv po njemu, koji će predstaviti pet kratkih komada. Projekat iz Grenobla (Francuska) će biti izveden 7. i 8. marta u bioskopu Balkan i to u tri termina dnevno, ukupno šest – od 16h, 18h i 20h.
Sledeći naslov je 9. i 10. marta – diptih “Proklizavanje / SAABA” Kompanija igre Opere Geteborga iz Švedske, tandema koreografa Damjana Žalea i Šaron Ejal, na sceni Srpskog narodnog pozorišta (SNP) u Novom Sadu, koje će ugostiti i 14. marta komad “Skupština” trupe Kidd Pivot iz Vankuvera (Kanada), koreografa Kristal Pajt.
Trupa “Balet Toskane” iz Firence (Italija) sa predstavom “Crvene cipelice” Filipa Kraca gostovaće 11. marta na sceni Pozorišta na Terazijama, koje će takodje 16. i 17. marta biti domaćin diptih komada “Elegija / Balada” italijanske MM kompanija igre iz grada Ređo Emilija, čiji su koreografi Enriko Moreli i Mauro Bigonceti.
Umetnik Radim Vizvari njegova trupe istog imena sa projektom “Solo” iz Praga (Češka republika) dolazi 19. i 20. marta u Bitef teatru.
Kako je danas navedeno, Aurelija Čaplin Tjere – koreografkinja, ćerka Viktorije Čaplin i unuka Čarlija Čaplina, gostuje 22. marta u Jugoslovenskom dramskom pozorištu sa komadom „Zvona i čini“, saradnja Pariza i Njujorka.
Na radost publike stiže Kompanija Ervea Kubija 24. marta sa delom “Sol Invictus” koreografa Ervea Kubija iz Kana (Francuska) od 16 i 20h u Pozorištu na Terazijama.
Koreografkinja Teodora Kasteluči iz trupe “Dewey Dell” iz Čezene (Italija) će se predstaviti projektom “Posvećenje proleća” 25. i 26. marta u Malom pozorištu “Duško Radović”, dok iz iste zemlje 28.03. dolazi i naslov “Lutak” trupe “Komoko” iz Firence, koreografkinje Sofije Napi, na sceni Zvezdara teatra.
Petoro koreografa – M. Šriber, L. Bins, J. Bojs, J. Randel, T. T. Mičel stižu 29. marta od 16h i 20h sa spektaklom “Običan prostor” grupe “Gravity & Other Myths” iz Adelejda (Australija) u bioskop Balkan.
Narodno pozorište u Beogradu će biti domaćin dva velika projekta: trupa „Balet Vizbaden“ (Nemačka) će gostovati 30. marta sa diptih komadom „O prorocima i lutkama“ Martina Arijaža i „Midnight Ride“ koreografa Marka Gekea, kao i Sidnej kompanija igre iz Australije 5. i 6. aprila sa komadom „(AB) Intra“ koreografa Rafaela Bonačele.
Izrael će biti istaknut sa koreografom Majklom Getmanom i njegovom istoimenom trupom sa komadom “Najvažnije stvari” iz Tel Aviva – 31. marta u Bitef teatru.
Irska će se predstaviti 3. aprila naslovom “Mornarsko plavo” koreografkinje Une Doerti i trupe “Od Works” iz Belfasta, na sceni pozorišta Atelje 212.
Kompanija Jue Jin iz Šangaja (Kina) i Njujorka (SAD) će gostovati 8. oktobra u Zvezdara teatru sa dva komada u jednom – “Žamor / Kroz pukotinu svetla” autora Jue Jin, i za sam kraj 21. BFI, Nacionalna kompanija Malte će doći sa igračkim komadom “Utopija” koreografa Emanuela Gata iz grada Valeta, 9. i 10. aprila u Bitef teatru.
