Ćirilo i Metodije, koji su zaslužni za širenje pismenosti među slovenskim narodima. U narodu su poznati kao „Sveta braća“.
Krenuli su iz Soluna, u 9. veku, da šire pismenost i hrišćanstvo među Slovenima u Velikomoravskoj kneževini i Panoniji. Koliko se vrednovala njihova misija posvećena kulturnom razvoju Slovena i pismenosti, govori i to da su ostali su upamćeni i kao „slovenski apostoli“.
Braća Kirilo i Metodije stvorili su glagoljicu, prvo pismo Slovena i simbol su slovenske pismenosti, a njihov rad su nastavili njihovi učenici.
Pravoslavna crkva ih slavi 24. maja, a od 2019. godine 24. maj u Srbiji se obeležava i kao državni praznik – Dan slovenske pismenosti i kulture. Roditelji su im bili građani Soluna, bogatog i uglednog roda. Ćirilo je bio najmlađi od sedam braće i njegovo kršteno ime je bilo Konstantin, a Metodijevo kršteno ime je bilo Mihail.
Ime Metodije je dobio kada se zamonašio na planini Uludag, u severozapadnoj Turskoj.
Otac Lav bio je visoki vizantijski vojni zapovednik (drungar), a njihova majka Marija je bila slovenskog porekla.
Ćirilo je imao 14 godina kada im je otac preminuo, a njihov staratelj posataje ministar Teoktistos, logotet pošte.
Najraniju mladost proveli su u Solunu, koji je u to vreme bio okružen Slovenima.
Na ovaj dan obeležava se i Dan slovenske pismenosti i kulture, a s tim u vezi veruje se da bi deca danas trebalo da čitaju knjige.
Po narodnom verovanju, ne treba raditi teške, niti započinjati sa velikim poslovima. Domaćice širom Srbije izbegavaju da peru veš i obaveze po domaćinstvu.
