Lasice – vitke, okretne životinjice s dugim repom – verovatno ste mogli da vidite u zoološkom vrtu. Ali kako navode brojni domaći mediji, stanovnici beogradskog naselja Mirijevo ovih dana imali su gotovo ekskluzivnu priliku da ih susretnu u „divljini“ svog komšiluka.
Ovi sitni mesojedi veoma su plašljivi pa od ljudskog pogleda uteknu čim ga primete. A plašljivost dovodi i do toga da se kreću i love pretežno noću.
„Njihovo vreme nije čak ni sumrak“, objašnjava direktor JKP Veterina Beograd, dr Budimir Grubić.
„Lasice kreću posle 10-11-12 uveče i imaju čak i specifično kretanje koje bismo mogli opisati kao petokorak – pet koraka i sakriju se, pet koraka i sakriju se.“
Stoga ne čudi da su dojave o lasicama došle pretežno od meštana iz okoline šumovite padine Bajdina.
Da li je posredi ista, potencijalno hrabrija jedinka opažena u nekoliko različitih navrata ili se više njih okuražilo da priđe urbanoj sredini? Da li su se uopšte približile urbanoj sredini ili su ih spazili prolaznici u šumi, njihovoj prirodnoj teritoriji? I da li su to zaista bile lasice ili se možda „na radaru“ Beograđana našla nečija odbegla feretka?
S obzirom na nepostojanje foto i video materijala neočekivanih gostiju, na ova pitanja trenutno nemamo definitivan odgovor.
Ipak, ono što znamo jeste da su uslovi idealni da se lasice, ali i njihova lovina – glodari, približe naseljenim mestima.
Trbuhom za vodom i „kruhom“
„Mnogo je toplo, nema vode, nema hrane, sve je izgorelo“, ističe dr Budimir Grubić.
„Evo jedan ilustrativan primer: insekti kojima se glodari inače hrane sada su svi pod zemljom. I onda lisice i mali karnivori moraju da idu ‘trbuhom za kruhom’, a kontejneri u gradovima za njih su prava gozba.“
Drugim rečima, čak i ako se u Mirijevu jesu zaista pojavile lasice, na to ih je naterala univerzalna muka koja ove godine pogađa sve stanovnike Srbije, bilo da su oni dvonožni „homo sapiensi” ili četvoronožne kune i druge živuljke. U pitanju su visoke temperature, nedostatak vode i ekstremna suša.
U toplijoj i sušnijoj Srbiji, ovakav scenario nije nikakvo iznenađenje. Razlog je jednostavan i donekle intuitivan: resursi koji trebaju i životinjama i nama postaju oskudniji.
I dok lasice nisu opasne po ljude, kao ni njihove kućne ljubimce kao što su mačke i psi, stanovnici planinskih krajeva dele životnu sredinu sa dosta nezgodnijim zverkama – medvedima i vukovima. A po svemu sudeći, ova godina – u pogledu dostupnosti hrane – i za njih je izazovna.
Broj konflikata između životinja i ljudi raste zbog globalnog zagrevanja
Iako u Srbiji nemamo dovoljno naučnih podataka o tome da li napadi divljih životinja postaju učestaliji sa klimatskim promenama, topli i sušni uslovi poput aktuelnih nesumnjivo doprinose tome – a oni su kod nas sve zastupljeniji.
„Sama godina, da li je rodna ili ne, između ostalog utiče na pojavu štete“, ocenjuje dr Duško Ćirović.
Dok je u prošlosti tek jedna godina u deceniji bila sušna, danas je to svaka druga. A nakon najsušnijeg juna u istoriji merenja, i 2025. mogla bi postati deo sumorne statistike.
A kako otkriva studija iz 2023. godine predvođena naučnicima sa Univerziteta u Vašingtonu, klimatske promene stvaraju plodno tlo za češće susrete, ili možemo reći i konflikte, između ljudi i životinja. U pitanju je fenomen koji je primećen na šest kontinenata, od Azije preko Australije do Južne Amerike, kao i u pet različitih okeana i u slatkovodnim sistemima.
Ovo je samo jedno u nizu rastućeg broja istraživanja sa istovetnom porukom.
Svakako, ne „sukobljavamo“ se isključivo sa sisarima poput lasica, vukova i medveda, već i sa gmizavcima, ribama, pticama, pa čak i sa beskičmenjacima.
Uzrok problema je prostorno približavanje životinja i ljudi jer su i jedni i drugi u potrazi za resursima koji se, u doba obeleženo porastom temperature, ubrzano smanjuju. Međusobna distanca smanjuje se i usled urbanizacije i krčenja šuma što dovodi do gubitka staništa brojnih vrsta.
A kada udaljenost sa divljim svetom opada, povećava se rizik od rizičnih interakcija koje mogu da se završe i smrtnim ishodom, kako životinja tako i ljudi.
Zbog najgore suše u poslednjih 100 godina koja je prošle godine pogodila južnu Afriku, vlade Namibije i Zimbabvea najavile su ubijanje na stotine divljih životinja, od slonova preko zebri do nilskih konja, kako bi prehranile gladno stanovništvo.
Suočene sa kritikama i osudom, zemlje su ove poteze pravdale očekivanim ublažavanjem pritiska na zemlju i vodu, ali i prevencijom sukoba do kojih bi moglo da dođe kada bi životinje u potrazi za hranom krenule ka ljudskim naseobinama.
Kako smanjiti problem konflikata životinja i ljudi?
Ipak, prevencija sukoba ne treba da podrazumeva pušku i klopke za divlje životinje.
Štaviše, kako to ilustruje dr Duško Ćirović sa Biološkog fakulteta, odstrel može da bude kontraproduktivan.
„Ako razbijete čopor i u njemu ostane jedan do dva vuka, oni ne mogu da love veći plen“, naglašava Ćirović.
„Zbog toga se okreću oportunističkoj strategiji i napadaju stoku koja je lakša za lov od divljeg plena. Strategija života u čoporu je ustrojena tako kako jeste da bi vukovi bili uspešniji lovci i da bi mogli da uhvate veći plen. A to je moguće samo kada ih je više, npr. pet-šest, i kada u lovu sarađuju, odnosno love zajedno.“
Dr Duško Ćirović smatra da dodatni izazov kod nas na polju sukoba sa životinjamapredstavlja i socijalni aspekt.
„Domaćinstva u našim selima su stara, nema zajednica sa više generacija sa različitim zaduženjima kao nekada, a imanja su zapuštena i nisu dobro ograđena i zaštićena“, pojašnjava on.
„Kada pročitate vest da su medvedi upali u štalu, morate da shvatite da su te štale stare i dotrajale. Šta vredi da stavite katanac kada su daske na vratima trule?! Medvedu je vrlo lako da tu provali. Zato se povećava opasnost da životinje to nauče što bi moglo da dovede do intenziviranja konflikata.“
A upravo se tu kriju i moguća rešenja koja bi osigurala blagostanje i životinja i ljudi.
„Akcenat u budućnosti treba da bude na preventivnim merama“, napominje Ćirović.
„Primera radi, pčelinjake je najlakše zaštititi električnim pastiricama koje su se pokazale kao veoma delotvorne. Kada to jednom, dvaput pecne medveda, on zna da ne treba više da prilazi.“
Potresne slike sa Suve planine gde je sredinom jula bez vode ostalo oko hiljadu krava i 300 konja rasvetlile su patnju domaćih životinja u jeku ovogodišnje suše koja je rezultat klimatskih promena.
Premda nam i dalje donekle ispod radara prolazi kako one divlje podnose sušne uslove, navodne posete lasica Mirijevu i napadi vukova na Povlenu pokazuju da ni njima nije lako, te da se i sami bore za puko preživljavanje.
