Obeležava se danas Veliki petak, dan stradanja Isusa Hrista na Golgoti, što se smatra najtužnim danom u hrišanstvu. Zaživeo je godinama unazad običaj da se jaja za predstojeći Vaskrs, koji se slavi u nedelju 10. aprila, farbaju upravo dva dana pre najradosnijeg praznika u hrišanstvu. Da li treba to činiti i koji običaji prate današnji dan?
Na Veliki petak drži se strogi post, ne služi se liturgija, a treba jesti samo hleb i uzimati vodu.Dan treba ispoštovati upravo takvim postom i molitvom. Običaj kaže da ne treba obavljati poslove ni kući ni u polju.
Na Veliki petak se ne veseli, a od Velikog četvrtka pa do Uskrsa ne oglašavaju se crkvena zvona jer je to u pravoslavnoj crkvi znak radosti, pa se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih označava drvenim klepalom.
Kada se farbaju uskršnja jaja
Uskršnja jaja jaja se boje, u zavisnosti od regiona odnosno dela naše zemlje, od Velikog četvrtka do Velike subote, ali najčešće na Veliki petak, i to rano ujutru. Ovo je česta dilema pa smo pitali sveštenika kada se farbaju jaja i dao je ovaj odgovor.
„U poslednjoj nedelji, od Velikog četvrtka sve je posvećeno domaćinstvu, pripremi uskršnjih jaja, farbanju, mešenju kolača. U nekim krajevima naše zemlje jaja se farbaju u četvrtak ili u subotu, zbog toga što se veruje da na Veliki petak ne treba ništa da se radi i tada treba sve da miruje zbog žalosti za Isusom Hristom. Međutim, novo vreme donelo je i novu praksu. Žene nisu više stalno u kući kao što su nekada bile, pa jaja farbaju i petkom“, rekla je ranije etnolog Vesna Marjanović.
Veliki petak deo je stradalne sedmice
Veliki petak deo je stradalne sedmice, kada se pripremamo za najveći praznik.
Postoji ogroman broj metoda ukrašavanja i farbanja uskršnjih jaja, deo toga je i rezultat modernije prakse, ali jaja obavezno treba ofabati crvenom boja koja simbolizuje Hristovu krv.
Tom bojom se farba i prvo jaje koje se zove čuvarkuća i koje se čuva do narednog Uskrsa. Veruje se da ovo jaje čuva kuću i ukućane od zlih sila i demona.
Tu je i običaj da se čuvarkuća noć pred Uskrs ostavi u vodu sa bosiljkom, drenom i biljkom zdravac pa da se ostavi preko noći. Ujutru na praznik tom vodom se treba umiti da biste vili zdravi. Običaj se naročito vezuje za decu. Čuvarkuća donosi sreću i blagostanje.
Kada se naredne godine ofarba nova čuvarkuća, stara se baca u reku kako bi odnela sva zla i nesreće ili se zakopa u vinogradu, bašti ili na nekom drugom mestu pa štiti zemlju od prirodnih nepogoda.
Tradicija farbanja jaja potiče iz prethrišćanskog perioda, pre Hrista i njegovog stradanja. Jaja su oduvek bila simbol rađanja i pobede nad smrću, jer kada se ljuska slomi, iz jajeta se „rađa“ novi život. Kada uskršnje jaje pukne, veruje se da je to dobar znak.
Farbanje jaja povezano sa Vaskrsom, prvi put se pominje u 12. veku (našoj zemlji to se odnosi na 16. veka).
Legenda o farbanju jaja u crveno je tema kojom smo se bavili, ali za ovaj običaj vezane su dve legende.
Zašto se jaja farbaju za Vaskrs
Navode se dve legende, prva glasi: kada je Marija Magdalena došla u Rim da pripoveda jevanđelje, stigla je i do cara Tiberija. Poklonila mu je korpu jaja. Car nije verovao u Hristovo vaskrsenje, pa je to uporedio sa mogućnošću da jaja postanu crvena. Marija Magdalena je rekla: „Hristos vaskrse“, i sva jaja u korpi su dobila crvenu boju. Druga legenda kaže da su stanovnici Jerusalima ismevali hrišćane da Hristos nije vaskrsao jer je to nemoguće, kao što nije moguće da kokoške snesu crvena jaja, rekoše. Naredne godine, na Vaskrs, sve kokoške u Jerusalimu snele su crvena jaja.
zena.blic.rs
