Svetski poznati džudista Aleksandar Kukolj odrastao je na Konjarniku na Zvezdari u ulici Luneta Milovanovića i prve džudo korake na strunjači napravio u džudo klubu „Trudbenik“. Blizina kluba uticala je da njegovi roditelji odluče da višak energije nestašnog dečaka usmere baš na džudo.
Počeo je da trenira sa sedam godina i narednih deset ostao u Trudbeniku.
„ Prvi trener mi je bio čovek koji je otvorio tu salu, Jože Balint. Od prvog dana sam bio tu i učestvovao sam u sređivanju sale. Bilo je tu još ljudi, Zlatko Jovanović koga ne smem nikako da zaboravim jer je prve džudo korake proveo sa mnom na strunjači. Još jedan čovek iz i stog kluba Soko Lukić bio mi je kao drugi otac kroz celu karijeru. Stvarno je sjajno sećanje, postajem nostalgičan dok pričam o tome. To je bezbrižan period u kome sam stvarno uživao. “.
Sportsku karijeru od 17 godine gradi trenirajući u klubu „Rakovica“ gde i danas živi sa porodicom mada naglašava , da je ljubav prema Zvezdari ostala i da ga je, kada se oženio, srce vuklo na stranu Zvezdare i mesta gde je odrastao ali da je zbog profesionalnih obaveza u smislu putovanja do treninga odlučio da živi blizu kluba u kome trenira.
Nedavno je srpski džudista Aleksandar Kukolj osvojio srebrnu medalju na Svetskom prvenstvu u Budimpešti u kategoriji do 100 kilograma. Na pitanje da li je zadovoljan sa svojim dosadašnjim rezultatima kaže:
„Što se tiče sportskih rezultata, da sam dostiigao sve što sam zamislio, nisam – da sam dostigao mnogo više nego drugi, jesam. Nadam se da imam još nekoliko dobrih godina pred sobom, samo da me sreća i zdravlje posluže. Ja sam 2017. postao prvi i za sada jedini šampion Evrope. Imali smo medalja ali nismo imali šampiona u istoriji srpskog džudoa i ona je nekako najzvučnija ali Evropsko prvenstvo 2010. za juniore je mene zapravo deklarisalo za jako perspektivnog momka i bilo u mom životu prekretnica jer sam tada odlučio da ozbiljno krenem u sportske vode. Vrlo verovatno je to medalja koja mi je na srcu najdraža“.
Često i dalje dolazi na Zvezdaru da poseti roditelje. Oseća nostalgiju za krajem u kome je odrastao i voli da veruje da je odrastao u visprenog mladića. Pored sporta, važnu ulogu u njegovom životu uvek je zauzimala i škola gde je ostvario takođe značajne uspehe. Bio je đak generacije i u osnovnoj i u srednjoj školi. Završio je osmogodišnju zvezdarsku školu „Desanka Maksimović“ i nakon toga Drugu ekonomsku. Obzirom na sportske obaveze, izabrao je da nastavi školovanje na univerzitetu Megatrend gde je završio međunarodnu ekonomiju.
