Linija broj 64, da li vam je to poznato? Liči da ide negde po Novom Beogradu, zar ne? Ali… ne, ta linija na Novom Beogradu definitivno ne postoji.
I ako vam nije poznata, to nije ništa neobično, jer je reč o pravoj “komšijskoj” liniji, koja pokriva baš one ulice u koje drugi autobusi ni ne zalaze.
Baš zato, linija 64 gotovo da izbegava glavne ulice, ali je dragocena za one kojima su stanice drugih linija daleko. I za nju se može reći jedno – to je prava zvezdarska linija, skoro pa “najzvezdarskija“!
Na njoj čak ni ne rade autobusi, jer zbog uskih ulica nije ni moguće, već GSP-ovi minibusi.
Početna stanica zove se baš “Zvezdara” i zapravo je to okretnica trolejbusa 28 i 40 i autobusa 77.
Došli smo i ugledali minibus. Sitnim brojevima pisalo je 64. Onaj ko koristi ovaj prevoz, zapravo, ne treba ni da gleda papir ili displej – tačno zna kada će autobus doći, a možda i kako se zove njihov vozač.
Polazimo sa prve stanice kao jedini putnici, ali već na sledećoj ulazi jedna gospođa.
“Gde si ti, znaš koliko te čekam“, rekla je vozaču, iako je on krenuo tačno na vreme.
“Pa, što nisi došla gore”, upitao ju je.
“Gde da se popnem, bole me noge!”, odgovorila je.
“Malopre sam ti vozio mamu...”, nastavio je on razgovor.
Upravo zbog onih kojima je muka da se penju uz zvezdarske brežuljke ova linija i postoji.
Skrenuli smo u Milana Rakića, prošli smo studentski dom “Rifat” i Sportski centar “Olimp”, da bismo potom ušli u uske ulice Zelenog brda. Levo-desno izađosmo na Bulevar.
Ko god bi ušao pozdravio bi vozača i razmenio koju reč i bilo bi krajnje nepristojno ne reći mu makar “prijatno” ili “doviđenja“. Vožnju smo nastavili do okretnice Ustanička.
Tu, međutim, nije kraj vožnje, minibus je dalje nastavio ka okretnici Konjarnik, gde je ponovo skrenuo u jednu ulicu gde drugih autobusa nema – Mihaila Todorovića. Ovim “manevrom” pored samog auto-puta, minibus zapravo opslužuje OŠ “Stevan Sinđelić”.
Potom nastavlja ka Plavom mostu i ka Šumicama. Tek kada uđe u okretnicu Šumice, zapravo, napušta teritoriju Zvezdare. Ali, to je samo minijaturni “iskorak” ove “linije iz kraja”.
Jer, to je i poslednja stanica.
kaldrma.rs
