Psorijaza je hronična inflamatorna bolest kože i zglobova, od koje u Srbiji boluje oko 140.000 ljudi. Kod pacijenata se javljaju promene na koži, crvenilo, ljuspanje kože, svrab, bol…
Kako je istakao dr Predrag Majcan, načelnik Odeljenja dermatologije u Kliničko-bolničkom centru „Zvezdara“, tipična klinička slika je kada se na koži pojave crvene pločice, manje ili veće. One se mogu pojaviti bilo gde, a najčešće na koži laktova ili kolena, nekada po licu, u predelu poglavine, na ušnim školjkama, genitalijama, zadnjici. Kod nekih pacijenata se promene pojave na noktima, a postoji i forma psorijaze koja se javlja kao psorijatični artritis, pa dolazi do jutarnje ukočenosti zglobova. Tek posle nekog vremena dolazi do promena na koži.
Nekada se kod nekih pacijenata može javiti posle više godina psorijatični artritis. On postaje bolan, neprijatan i može da zahvati zglobne površine ruke, noge, kičme, vrata, a ako se ne leči može dovesti do ukočenosti, deformiteta zglobova i da ostavi trajne posledice. Ne treba zaboraviti da je psorijaza jedno sistemsko, autoimuno oboljenje. To znači da se dešava nešto u organizmu da on ne prepoznaje svoje ćelije i dolazi do psorijatičnih promena. Dokazano je da oni koji imaju ovu bolest imaju veću mogućnost za pojavu šloga, infarkt srca, hroničnu opstruktivnu bolest pluća, dijabetes, Kronovu bolest. Češće boluju od neke forme depresije, tužni su, imaju strah i anksioznost. Neki teško prihvataju svoju bolest, pa u svetu od sedam do 10 odsto pacijenata pokuša da izvrši samoubistvo – dodaje dr Majcan.
Najčešći okidači za pojavu bolesti su genetika i stres. Ukoliko oba roditelja imaju psorijazu, potomci je takođe mogu dobiti u 50 do 70 odsto slučajeva.
-Moje iskustvo pokazuje da je u velikom broju situacija najčešći okidač stres. To su problemi u porodici ili na poslu, gubitak člana porodice, ali bolest mogu da pokrenu i neke bakterijske infekcije kao što su upale grla, angine, virusne infekcije poput upale pluća, nekada i gljivične infekcije koje dovedu do pada imuniteta pa isprovociraju pojavu psorijaze. U okidače spada i uzimanje nekih lekova poput beta blokatora koji se često daju u kardiologiji, soli litijuma, antimalarici… – istakao je dr Majcan.
Patnja pacijenta zbog simptoma bolesti se prenosi i na njegovu najbližu okolinu – porodicu i prijatelje.
-Terapija zavisi od kliničke slike. Ukoliko neko ima male promene na koži dajemo pacijentu lokalne preparate salicidne kiseline, vitamin De, kortikosteroide. Ukoliko je zahvaćena veća količina kože, pacijent mora da dobije sistemsku terapiju. Često dajemo takozvanu fototerapiju, To je primena UVB ili UVA zračenja, PUVA terapija, koja može da pomogne, ali tu moramo da budemo oprezni jer postoji kumulativna doza zračenja koju pacijent može da primi. Jer ako se primenjuje godinama, bez nadzora lekara, može da dovede do oštećenja kože. Od sistemske terapije dajemo još dva leka. Ukoliko ne dođe do dobrih rezultata lečenja, postoji biološka terapija, koja se kod nas primenjuje nekoliko godina i koja je odobrena od strane RFZO-a. Od juna imamo na raspolaganju pet novih lekova koji se daju u svetu i koji daju odlične rezultate – pojasnio je dr Majcan.
