Stope umiranja od bolesti uzrokovanih povišenim krvnim pritiskom – hipertenzijom u Srbiji je drastično porasla u periodu od 2014. do 2023. godine.
Kako pokazuju podaci Zdravstveno-statističkog godišnjaka Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, ova stopa je za 9 godina porasla za čak 103,5 odsto.
Stopa smrtnosti od hipertenzije je 2013. godine iznosila 80,2 odsto, a prošle, 2023. godine – čak 163, 2 odsto, pokazuju zvanični podaci.
Šta se smatra visokim krvnim pritiskom?
Hipertenzija, odnosno visok krvni pritisak, predstavlja vrednosti pritiska 140/90mmHg i preko toga, odnosno vrednost gornjeg pritiska 140mmHg ili donjeg p 90mmHg, ili oba 140/90mmHg i preko toga, koji je u ordinaciji izmerio doktor ili medicinska sestra.
Ako se pritisak meri u kućnim uslovima onda vrednosti pritiska 135/85mmHg i preko toga ukazuju da pacijent ima arterijsku hipertenziju.
Arterijska hipertenzija (visok krvni pritisak) je bolest današnjice, od koje boluje jedna četvrtina svetske populacije. Retko kad se manifestuje simptomima, i često se otkrije slučajnim merenjem pritiska.
U našoj zemlji 46,8 odsto stanovništva ima povišene vrednosti arterijskog krvnog pritiska.
Sa starenjem, broj obolelih od povišenog krvnog pritiska raste, a kako je za „Blic zdravlje“ objasnila prof. dr Vesna Stojanov, kardiolog- hipertenziolog, načelnik Multidisciplinarnog centra za polikliničku dijagnostiku, ispitivanje i lečenje poremećaja arterijskog krvnog pritiska u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije (UKCS), čak 60 odsto osoba starijih od 60 godina ima hipertenziju.
Visok pritisak ima sve više mladih
Problem je što je među njima sve više mladih.
„Ranije se hipertenzija više vezivala za stariji uzrast, ali sada to nije tako. Svakim danom je sve veći broj obolelih naročito među mladima, čak i kod dece školskog uzrasta. Razlog porasta esencijalne hipertenzije (hipertenzija nepoznatog uzroka) među mladima je najverovatnije u načinu života. Ne treba zaboraviti porast broja obolelih u grupi radno sposobnog stanovništva, gde se sve češće srećemo sa takozvanom radno zavisnom hipertenzijom to jest povišenim vrednostima pritiska na radnom mestu. Glavni uzrok za nastanak ove hipertenzije je stres“, objašnjava prof. dr Vesna Stojanov.
Simptomi hipertenzije:
- glavobolja – potiljačna, temena ili čeona
- svetlucanje pred očima
- zujanje u ušima
- vrtoglavica
- nestabilnost pri hodu
- osećaj pritiska u sredogruđu (nespecifični simptomi)
Faktori rizika za nastanak arterijske hipertenzije
Na nastanak povišenog arterijskog krvnog pritiska utiču brojni faktori rizika:
- gojaznost
- povišene vrednosti masnoća u krvi – holesterola
- povišene vrednosti triglicerida
- povećan unos soli hranom
- pušenje
- fizička neaktivnost
- povećan unos alkohola
- energetska pića
- narkotici
- stres
„Ovo su sve faktori na koje mi možemo da utičemo i da sprečimo nastanak povišenog krvnog pritiska. Pored ovih faktora ne smemo da zaboravimo i genetske faktore odnosno nasleđe. Ako su roditelji imali hipertenziju onda deca češće obole od povišenog krvnog pritiska. Na gene za sada ne možemo da utičemo, ali ako se na vreme sprovedu preventivne mere možemo da sprečimo nastanak hipertenzije koja je i genetski uslovljena“, ističe prof. dr Stojanov.
Bolesti srca i krvnih sudova, sa učešćem od 49, 8 odsto, i dalje su vodeći uzrok smrti u Srbiji. Tokom 2023. godine u Srbiji je od njih umrlo 48.277 osoba – 22.422 muškaraca i 25.855 žena.
b92.net
