Svetski dan srca, koji se obeležava 29. septembra, predstavlja globalni apel za podizanje svesti o kardiovaskularnim bolestima (KVB), koje i dalje predstavljaju vodeći uzrok smrti na globalnom nivou.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), kardiovaskularne bolesti odnose živote oko 18,6 miliona ljudi svake godine, što čini više od 30% svih smrtnih slučajeva na svetu. Od tog broja, više od 80% smrtnih slučajeva dešava se usled srčanog udara ili moždanog udara – dva ishoda koja su u velikoj meri sprečiva adekvatnim merama prevencije.
Šta uzrokuje ovako visoku stopu oboljenja
Kardiovaskularne bolesti su često rezultat niza rizičnih faktora, od kojih su mnogi povezani s modernim načinom života. Visok krvni pritisak, povišen nivo holesterola, prekomerna težina, dijabetes, pušenje, fizička neaktivnost i nezdrava ishrana najčešći su uzročnici.
Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste podatak da preko 75% smrtnih slučajeva izazvanih KVB dešava u zemljama sa srednjim i niskim prihodima, gde preventivna zdravstvena zaštita često nije dovoljno dostupna.
Statistika koja zabrinjava
– Oko 1 od 3 odrasle osobe širom sveta pati od hipertenzije (povišenog krvnog pritiska), jednog od glavnih faktora rizika za srčani i moždani udar.
– Prema podacima Američkog udruženja za srce, osobe koje puše imaju dvostruko veći rizik od srčanog udara u poređenju sa nepušačima.
– Više od 39% odraslih širom sveta ima prekomernu telesnu težinu, dok je 13% gojazno, što dodatno povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Prevencija kao ključ
Prevencija je najefikasniji način borbe protiv kardiovaskularnih bolesti, jer mnogi faktori rizika mogu biti eliminisani ili ublaženi jednostavnim promenama u načinu života. Brojna istraživanja potvrđuju da su mere kao što su uravnotežena ishrana, redovna fizička aktivnost i prestanak pušenja ključne za očuvanje zdravlja srca.
1. Zdrava ishrana – Ishrana bogata vlaknima, nezasićenim mastima, voćem i povrćem smanjuje rizik od povišenog krvnog pritiska i holesterola. Istraživanja pokazuju da Mediteranska ishrana, koja se sastoji od ribe, maslinovog ulja, celih žitarica i orašastih plodova, smanjuje rizik od srčanih bolesti za čak 30%.
2. Fizička aktivnost – Vežbanje ne samo da pomaže u kontroli telesne težine, već i doprinosi smanjenju krvnog pritiska i poboljšava nivoe dobrog holesterola. Svetska federacija za srce preporučuje najmanje 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno za odrasle, što može smanjiti rizik od srčanih oboljenja za oko 35%.
3. Pušenje i alkohol – Prestanak pušenja drastično smanjuje rizik od KVB. Na primer, rizik od infarkta kod bivših pušača smanjuje se na nivo nepušača već nakon 15 godina prestanka. Takođe, konzumiranje alkohola u umerenim količinama može imati zaštitni efekat, dok prekomerno pijenje povećava rizik od hipertenzije i srčanih bolesti.
Zanimljivosti i manje poznate činjenice
Francuski paradoks – Uprkos ishrani bogatoj zasićenim mastima, Francuzi imaju relativno nisku stopu KVB. Smatra se da je to delom zahvaljujući redovnoj konzumaciji crnog vina, koje sadrži resveratrol – antioksidans koji može štititi srce. Ipak, SZO naglašava da je umerenost ključ, jer prekomerna konzumacija alkohola ima suprotan efekat.
Puls kao pokazatelj zdravlja – Osobe sa nižim pulsom u mirovanju (između 60-80 otkucaja u minuti) generalno imaju manji rizik od kardiovaskularnih bolesti. Sportisti često imaju još niži puls, što je pokazatelj dobre kardiovaskularne kondicije.
Zaključak
Svetski Dan Srca služi kao podsetnik da zdravlje srca ne sme biti zanemareno. Prevencija je moćno oružje u borbi protiv kardiovaskularnih bolesti, i uz odgovarajuće promene u načinu života, moguće je značajno smanjiti rizik.
Promovisanje zdravih navika i edukacija javnosti o opasnostima koje nosi nezdrav način života ključni su koraci ka zdravijoj budućnosti. Svako od nas može učiniti nešto danas da zaštiti svoje srce – na kraju krajeva, zdravlje je naše najveće bogatstvo.
Blic.rs
